"To je početak velikog državnog projekta u kome želimo da napravimo sinergiju univerziteta, biznis sektora i države, kako bi podigli infrastrukturu za električna vozila, koja postaju deo naše svakodnevice i deo kulture življenja", rekao je za Tanjug Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Primetilo se, naglašava Mitrović, da ni na koridorima, ni u hotelima, ni u javnim objektima u Srbiji nema stanica za punjenje električnih vozila, niti postoji regulatorni okvir za registraciju električnih vozila u Srbiji.

On smatra da Srbija, iako na početku projekta, brzo hvata korak sa svetskim trendovima u tom sistemu, koji će uticati na kvalitet života, na žaštitu životne sredine, kao i da će to predstavljati veliki podstrek i za naše građane i industriju, s obzirom na to da će, kako ističe, Beograd, zajedno sa velikim centrima, biti na važnim koridorima, kada je u pitanju infrastruktura za električna vozila na zapadnom Balkanu.

Šef službe za pripremu novih ulaganja EPS-a Vladimir Šiljkut kaže da Srbiji upravo najviše nedostaju ti punjači koji se sve više i više poslednjih godina pojavljuju po Evropi, a treba da se nalaze na benzinskim pumpama, tržnim centrima, u garažama javnih i poslovnih zgrada...

Takođe, smatra Šiljkut, kod nas je ograničujući faktor i dalje što je za naše prilike jako visoka cena električnih automobila.

"Mi smo u suštini pre nekoliko godina očekivali da dođe do njihove ekspanzije i bili smo spremni za nju, kao isporučioci električne energije i nismo očekivali da ćemo imati bilo kakve negativne efekte što se tiče rada i eksploatacije mreže. Dobra volja postoji, međutim, bez subvencija države prema potencijalnim kupcima elektromobila, mislim da do te ekspanzije u narednih nekoliko godina neće doći", rekao je Šiljkut za Tanjug.

Pogledajte kako to izgleda u Norveškoj:

Ono što trenutno postoji u Srbiji, kaže Šiljkut, to su uglavnom hibridni automobili, koje vlasnici pune preko punjača u svojim stanovima, ali to su, kako navodi, spori punjači, kojima je potrebno šest do osam sati da se napuni baterija, kako bi vozilo ima domet nekoliko desetina kilometara.

"Nije problem da takvi punjači budu rešeni preko instalacija zgrada, dođete na posao, radite osam sati, stavite automobil na punjenje i posle je pun. Ali ako hoćete da napunite automobil brzo, ima rešenja, to su super brzi punjači, koji za oko 30 minuta napune baterije automobila", rekao je Šiljkut.

Smatra da javni prevoz isto tako može da bude inoviran i navodi primer da već funkcioniše jedna linija u Beogradu, sa pet električnih autobusa, gde postoje punjači koji su brzi, te za pet do osam minuta pune baterije autobusa, koji onda može da dobaci 15-20 kilometara, što je, smatra, sasvim dovoljno za neke uže gradske relacije.

"I to je prostor gde očekujemo da može da dođe do unapređenja i razvoja električnih vozila", kaže Šiljkut i dodaje da postoje određene povlastice koje kupci i korisnici električnih automobila imaju od strane države, a da je problem da li to treba da optereti druge poreske obveznike koji te automobile nemaju i da je potrebno to raspraviti i na tehničkom i na političkom nivou.

Srećna okolnost je, ističe Šiljkut, da naša srednjenaponska i niskonaponska mreža na koju treba da se priključe punjači za električne automobile ili direktno automobili preko instalacija kuća svojih vlasnika, podopterećena, tako da postoji kapacitet za veliki broj vozila.

Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović izjavila je ranije danas da će na autoputevima u Srbiji biti uveden besplatan internet, SOS telefoni, ali i da će na nekoliko lokacija duž autoputa na Koridoru 10 biti postavljene i utičnice sa strujom za automobile na električni pogon.

Elektroautomobili postali su neodvojivi deo modernih zakrčenih evropskih i svetskih metropola, a kako bi normalno funkcionisali, potrebna im je moderna infrastruktura, "pametni putevi", kao i veliki broj stanica za punjenje strujom.

Ipak, "problem u najavi" za vlasnike električnih četvorotočkaša može biti i sukob kompanija odgovornih za punjače, te postoji jedna vrsta priključka, koji odgovara markama "nisan", "micubiši" i "tojota", dok drugačiji standard priključka podržavaju fijat-krajsler grupacija, dženeral motors, ford, folksvagen i bmv i potpuno su nekompatibilni, te stručnjaci upozoravaju da je to ozbiljno ugrožavanje "zamaha na tržištu elektrovozila".

Estonija je za sada prva i jedina zemlja koja je završila raspoređivanje punjenja mreže elektrovozila sa nacionalnom pokrivenošću, sa 165 brzih punjača, dostupnih duž autoputeva na maksimalnoj udaljenosti između 40 kilometara i 60 kilometara.