Uskrs je srpski narodni naziv za veliki hrišćanski praznik. Vaksrs potiče iz srpskoslovenskog, a Voskrsenije iz ruskoslovenskog.

Staroslovenski predlog V sa tvrdim poluglasom, u duhu nekadašnjeg srpskog jezika izgovarao se VA; u duhu ruskog jezika VO, a značio je isto što i danas znači predlog U.

Otud i u božićnom i uskršnjem pozdravu postoji i vaistinu i voistinu, a znači - uistinu, piše se kao jedna reč i naglašava se na prvom slogu.

Znači, Hristos je, prema verovanju, i vaskrsnuo i uskrsnuo, taj čin može se zvati i uskrsnuće i vaskrsnuće; a pridev može da bude i vaskrsni i uskrsni, kao i vaskršnji i uskršnji.

U pozdravu, Hristos uvek u prvom padežu zadržava grčki nastavak i ne može biti Hrist, a u nastavku pozdrava koji se odnosi na uskrsnuće, oblik uskrsnu nije našao svoje mesto i jeziku, piše Mirjane Blažić u knjizi "Srpski na srpskom".

Između vaskrse, voskrese, vaskrese, voskrese i vaskrs, pravilna su samo prva dva:

Hristos vaskrse, na srpskoslovenskom.

Hristos voskrese, na ruskoslovenskom.

Pročitajte i ovo:

Ne šaljite prostačke SMS poruke za Uskrs!