Srbija je proteklih godina uspela da se nametne na međunarodnoj turističkoj mapi kao jedna od najzanimljivijih novih destinacija sveta koje vredi posetiti, pa je tako prvi put zabeleženo da je u 2019. bilo više stranih gostiju u odnosu na domaće.
Broj stranaca raste iz godine u godinu, grade se hoteli, promovišu nove turističke destinacije, ali ogroman potencijal za razvoj domaćeg turizma zapravo leži u činjenici da je svaki građanin Srbije turista koji, međutim, najčešće odmor planira van svoje zemlje, koju ne poznaje dovoljno, iako jednako kvalitetan, ali jeftiniji odmor može imati u Srbiji, smatraju sagovornici Tanjuga.
Srpski tim blogera "Putujuća petorka" godinama unazad promoviše poznate, ali i neotkrivene lepote Srbije.
Ideje, savete i objašnjenja blogeri Aleksandra Miladinović, Tanja Vasojević, Rade Rogač, Bojan Vasojević i Marjan Dragić, besplatno nude na svom sajtu, blogu, ali i putem aplikacije koju su izradili.
Kažu da im je utisak da bi ljudi i dalje radije pošli na dalek i skup put hiljadama kilometara u neku udaljenu državu, pre nego što su uopšte upoznali zemlju u kojoj žive.
"Princip 'tuđe je slađe' može za neke stvari u životu da se primeni, ali što se tiče turizma, sigurni smo da to nije slučaj sa Srbijom", kaže Marjan Dragić, član udruženja građana "Putujuća petorka" koji iskustva zajedničkog putovanja sa prijateljima iz udruženja deli na njihovom blogu "TrippinSrbija".
Izgovor da se "nema novca" za obilazak Srbije, ovaj tim blogera ne prihvata jer smatraju da uz dobru organizaciju, svako ko ima prosečna primanja može sebi da priušti obilazak makar jedne destinacije u zemlji tokom meseca.
To mogu da budu kratke i zanimljive ture u okolini sela, opštine i grada u kojem ljudi žive, jer dobre priče i legende, prirodne lepote i kulturno-istorijske spomenike, mogu da se pronađu na svega nekoliko kilometara od mesta u kojem živimo, kaže Dragić.
Pod motoom "nemaš izgovor, obiđi Srbiju" pokušavaju da pokažu građanima sve što je lepo u Srbiji.
"Putujemo već pet godina i 'teramo' ljude da se sami organizuju, da se ne oslanjaju stalno na turističke ponude agencija", objašnjava Dragić.
Ova petorka je proteklih godina premašila 20.000 kilometara obilazeći više od 250 lokacija u Srbiji.
"Danas možemo da pričamo hljade priča sa putovanja, a to ne može da se dobije ako se sedi kod kuće i lista neki magazin", navodi on i objašnjava da u Beogradu, kada je reč o klasičnoj turističkoj turi, u poslednje vreme se organizuju prave tematske ture i posete "zaboravljenim" lokacijama.
Posete industrijskom nasleđu naše zemlje, dodaje, mogu da se prave širom Srbije, na primer u Boru, gde je moguće posetiti stari rudarski kop i kafić u rudarskoj jami na dubini od 300-400 metara ispod zemlje.Novac, kažu, ne sme da bude izgovor.
"Svako sa prosečnom platom u ovoj zemlji može da izdvoji jedan vikend da ode negde, u neki kraj Srbije, i da istraži šta sve ima od ponude. Obilasci Srbije su vrlo jeftini i pristupačni svakom stanovniku zemlje, pitanje je samo dobre organizacije vremena", smatra Aleksandra Miladinović, članica "petorke".
Ona u razgovoru za Tanjug izdvaja Staru planinu kao mesto koje se "mora posetiti" i za koju kaže da je riznica prirodnih neotkrivenih bogatstava sa oko 400 kilometara uređenih pešačkih staza.
Tradicija unutrašnjeg, odnosno domaćeg turizma, veoma je raširena u Nemačkoj, Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, gde se od detinjstva gradi poseban odnos prema svojoj tradiciji i kulturi, kažu u Turističkoj organizaciji Beograda (TOB).
Glavni grad Srbije je najveće tržište u zemlji sa dva miliona stanovnika, a motivacijom Beograđana da vikend provedu van grada, dodatno bi se uticalo na razvoj domaćeg turizma, stav je prvog čoveka TOB-a Miodraga Popovića.
"Minimum patriotizma je da shvatite da je naša zemlja izuzetno lepa i da joj u svakom slučaju treba posvetiti pažnju i što bolje je upoznati, a to treba preneti i na mlađe generacije", kaže Popović.
Proteklih godina povećao se broj hotela u glavnom gradu i trenutno kategorizovanih ima 112, a četiri su u postupku dobijanja "zvezdice".
I domaći i strani gosti glavnog grada su uglavnom iz poslovnog sveta, a dolaze radnim danima najviše, u hotele sa četiri zvezdice.
S druge strane, kada je reč o smeštaju, raste i broj prijavljenih "stanova na dan" širom Srbije, a koji sve više dobijaju "luksuznu notu".
"Od prošle godine beleži se porast prijava i kategorizovanog privatnog smeštaja. Tokom 2019. godine, 608 je registrovanih stanova što je 30 odsto više nego 2018. godine. Takav porast očekuje se i ove godine u Beogradu", navodi Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam pri Privrednoj komori Srbije.
Beograd i Novi Sad prednjače u smislu dostizanja visokog standarda stanova koji se izdaju što utiče i na to da se turisti umesto za hotele, opredele za boravak u privatnom smeštaju.
Srbija je prošlu godinu završila sa rekordnim brojem od 3,9 miliona turista, od čega je domaćih turista bilo 1,84 miliona, za oko 3.000 manje u odnosu na strane goste.