PRAVILNA DEZINFEKCIJA: Prskanje ili brisanje površina, šta je bolje?

Kako da budemo sigurni da smo zasigurno dezinfikovali prostorije?

U Srbiji do sada 55 potvrđenih slučajeva zaraze korona virusom. Proglašeno je vanderno stanje, a na građane, posebno one starije, apeluje se da ne izlaze iz svojih domova, a sve kako bi se zaustavilo širenje virus kovid-19.

Ono što je najvažnije jeste da se svi pridržavamo mera prevencije, da redovno peremo ruke i to u trajanju od 30 sekundi čvrstim sapunom, provetravamo prostorije, držimo se na odstojanju od najmanje metar od drugih ljudi, dezinfikujemo prostorije i sl.

Jedna od nedoumica većine građana jeste da li je bolje prskati površine dezinfekcionim sredstvima ili ih brisati? Odgovor na ovo pitanje dao je prof. dr Zoran Vujčić, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu.

"'Ubistvo' virusa je komplikovano. Nije u startu živ. Sposoban je da se u našim ćelijama umnožava. Zato je važno da ne uđe u naše ćelije, naš organizam. Da bi se to sprečilo moramo da vodimo računa o higijeni i svojoj, ali i o ljudima oko nas", napisao je prof. Vujčić na svojoj Fejsbuk stranici.

 O tome koliko su neka sredstva za dezinfekciju efikasna i koja je razlika među njima, prof. Vujčić kaže:

"Preporuka raznih dezinfekscionih sredstava govori o tome da su neka više, a nema manje efikasna. Kovid se sada navodi u opisu tih sredstava, jer je dozvoljeno da se tvrdi za sva sredstva koja efikasno uništavaju jače, kapsulirane viruse, da uništavaju i njega. Ova korona je hemijski slab virus, manje otpornosti od nekih drugih, pa ga zato lakše uništavaju:

* hlorna jedinjenja (varikina, domestos, hlor-oksid, hipohloriti... aktivni hlor)

* vodonik peroksid (koncentracije 3 i više procenata)

* kvaternarni deterdženti i generalno bazna jedinjenja tipa amonijum jona (razna razblaženja)

* mlečna kiselina (koncentrat)

* persirćetna kiselina."

Ono što je vepma važno jeste kontaktno vreme, a koje zavisi od koncetracije samog sredstva za dezinfekciju.

"Sva ova sredstva imaju preporučeno kontaktno vreme i koncentraciju. Ali najčešće se ne vodi računa šta piše kako se koriste. Sredstva koja se prskaju imaju i duže kontaktno vreme i pitanje je koliko je površina zaista pokrivena sredstvom. Naročito ako je hrapava. Čak i metal daje život virusu na par dana (do 9 po jednoj studiji). Da li zaista možete da isprskate celu površinu ravnomerno, ako je neko uhvatio rukohvat neke šipke, gelendera. Ne, naravno. Zato postoje sredstva koja se koriste (u raznim razblaženjima) kao domestos, koji je opasno dobra kombinacija protiv virusa, pri brisanju. Tako se obriše cela površina. Kontaktno vreme je ipak od 5 do 15 minuta."

Kad je reč o razblaženim sredstvima, tu bazna (quat) jedinjenja imaju prednost jer isparavanjem vode postaju koncentrovanija, jača.

Stručnjaci preporučuju i dezinfekciju ruku 70-procentnim alkoholom. Zašto je baš ova koncetracija efikasna?

"Tu i tamo se postavi pitanje zašto 70 %, a ne 80 %, 90 % etanol. Razlog je dvostruk. Visoka koncentracija alkohola bi vrlo brzo uništila kožu. Drugi, važniji, jeste da je 70 % alkohol idealan za kvašenje i ekstrakciju lipida koji se nalaze u mikrobima. Dakle 70 % je najefikasniji. To je reč struke", kaže prof. Vujčić i dodaje da ne možete da pšogrešoite i ako koroistite 80-procentni alkohol, jer će on par sekundi da "postane" 70-procentni, budući da alkohol brže isparava od vode.