Radim od kuće i poštujem sve propisane mere zaštite od korona virusa. Sve čistim, dezinfikujem, perem ruke milijardu puta dnevno. Držim se dva metra dalje od drugih ljudi. Izlazim samo kada moram u nabavku, a moram, jer nosim neophodne namirnice i roditeljima starijim od 65 godina. Nisam imala rizične kontakte, temperaturu niti sam se ijednom zakašljala.
Takođe nisam pipnula ove stvari po kući već desetak dana.
Omiljene patike
Kutija, pa kesa, pa fioka. Čekaju neke dane kada me neće izgaziti u redu u radnji, u kojem ne poštuju predviđenu distancu, i dane kada neću brinuti da li sam baš na njima unela u kuću nešto što ne bi trebalo. Napolje idem samo u jednim cipelama, što me dovodi do sledeće tačke.
Imalin
Inače ga koristim redovno, tata mi je usadio skoro "vojničko" glancanje cipela, da mogu da se ogledam u njima, sada - jok. Nemam bukvalno nikakvo opravdanje. Ako je i primetio kada sam im nosila klopu, nije ništa rekao.
Knjiga
Načeta pre vanrednog stanja, neki horor koji za sada deluje super, neki klinci se ponovo okupljaju kao odrasli da reše neku misteriju, malo je pozajmljeno iz romana "It", novele "Stand by me", "Summer of night", "Winter of haunting", ali nema veze.
Ali nisam odmakla dalje od te 169. strane, a ima oko 350. I da, svi bi trebalo da baš sada završimo te knjige koje smo počeli, ali prokleti ekran… Možda me je malo sramota što ne pipam tu knjigu, ali me je više sramota šta sam sve "bindžovala" za ovih deset dana.
Evo samo jednog primera - tip iz Oklahome koji drži sto i kusur tigrova na svom ranču, pa naruči ubistvo žene koja hoće da oslobodi te tigrove, ali i ona ima tigrove, pa vlasti nisu sigurne da li je ona ustvari ubila svog bivšeg muža i nahranila te svoje tigrove, i tako dalje.
Omiljeni nakit
Znam kako će ovo zvučati. Imam jedan prsten koji ne skidam (osim kada perem ruke i tad perem i njega), nešto malo minđuša i pirsinga, ali svakog dana kada izlazim, mali ritual mi je da stavim i ogrlicu. Imam tri srebrne koje vrtim naizmenično. I onda, kad sam baš megadokona, kao biram koju ću da stavim. Da li je danas dan za "malu srebrnu baletanku" ako mi nedostaje balet kojim sam se bavila pola života, da li za "malog srebrnog vilinog konjica" (ta ima najkraći lančić pa kao nije-da-me-davi-ali-je-ređe-nosim, osim ako je ne prebacim na drugi lančić), ili za "nadimak" ogrlicu. Dve mi je kupila rođena sestra, treću sestra od strica, nijedna od njih dve ne živi u Srbiji i stvarno ove ogrlice doživljavam emotivnije nego što biste očekivali. Nisam ih stavila već deset dana. Idem sad da stavim jednu. Ali, koju?
"3u1" - maskara, korektor, rumenilo
Što je, manje-više, i jedina šminka koju koristim. Ne znam kako se sad snalaze sve devojke i žene koje stavljaju po 14 proizvoda istovremeno na lice. Ruku na srce, ne znam kako su se snalazile ni pre toga, ja bih poludela. Ali, šta ti je moć navike, stavila sam parfem svaki put kada sam promolila nos iz kuće.
Tri biljke u saksijama
Što uopšte ne bih shvatila da sada nisam napravila krug po stanu, da vidim šta sve nisam pipnula desetak dana.
Jedan kaktus, on će preživeti, i dva sukulenta koja bi trebalo da se zalivaju svakih sedam dana. Prvo sam ih zalila pa sam se vratila da završim ovaj tekst. Ako i vi imate sukulente pa ćete sad da mi napišete šta sam sve pogrešila, pisalo je "jednom nedeljno" na onom papiriću koji sam dobila uz njih, ali sam spremna da vas saslušam, svaki savet je dobrodošao.
Četka za kosu
OK, nije da je nisam pipnula, ali ne mogu da vas lažem da sam se pažljivo češljala svakog dana kada ustanem, nabijem punđu na vrh glave da mi kosa ne smeta, sednem za kompjuter, uveče po potrebi pretumbam tu istu punđu i legnem s njom da spavam. Očešljala sam se k'o čovek jedino svakog puta kad sam prala kosu. Svakako ne želite sliku.
"Lepe" stvari
One za posebne prilike. One koje se peglaju peglom podešenom na "cinculiranje". Ne mogu da kažem da mi nedostaju. Već deset dana nosim naizmenično helanke na cvetiće, donji deo pidžame na mačke iz "Aristocats", duks jedan, drugi, treći, izgledam kao da su me stilizovala deca od 12 godina.
Dugme za gašenje računara
Ups. Marko Čavić stavljen na speed dial, na keca.
Kuhinjski alati, posuđe ili pomagala koja kupite "jer ćete ih koristiti kad baš budete imali vremena"
A volim da kuvam, kuvam svakog dana u redovnim okolnostima. Ovih dana je bilo i dana kad se zbrlja neki sendvič, i dana kada se peku kolači po nikad ranije isprobanom receptu, i ispali su super.
Jednokratni kalupi za mafine? Tu su. Modlice za sladoled na štapiću? Netaknute. Dva neka mala pleha za KUGLOF? Kuglof? DVA? Štiklirano. Odnosno, valjda su za kuglof, nemaju ono u sredini, ali da se ne rasplinjavam, ne znam ni kada ni zašto sam ih kupila.
Ima u jednoj knjizi Terija Pračeta mala (i u tom panteonu relativno nebitna) boginja "stvari koje se zaglave u kuhinjskoj fioci". Zove se Anoia. I svaki put kada uzalud pokušavate da otvorite fioku, ali se nešto unutra zaglavilo, i očajno kažete "Ko je, bre, uopšte kupio ovo? Jesmo ovo ikada upotrebili za bilo šta", to se smatra odavanjem počasti baš njoj. Počast, izgleda, odajem revnosno, i više puta dnevno, da li ću sve ovo ikad upotrebiti i kada prođe vanredno stanje, veliko je pitanje.
A vi? Recite nam u komentarima!