Pandemija korona virusa otkrila je da ne postoji konsenzus u svetu šta se može smatrati "osnovnom životnom namirnicom". Hrana i lekovi se podrazumevaju ali tu ima još stvari bez kojih se ne može.
Pa tako je u Francuskoj od životnog znalačaja imati čokoladu, dok Amerikanci ne mogu bez oružja a Australijanci bez pića.
U Parizu, na Šanzelizeu, u trenutku kada su u Francuskoj na snazi restriktivne mere, otvorena je jedino prodavnica čokolade.
Očigledno je, kaže novinar BBC-a Hju Šofild, da je Francuzima čokolada namirnica bez koje se ne može. "Iako je sve zatvoreno, u Francuskoj, na zadovoljstvo svih građana, pekare, prodavnice mlečnih proizvoda i sireva, ali i vina i dalje rade", rekao je on.
U SAD, regionalne kulturne razlike se jasno vide. Samo što su dobile dozvoilu administracije da nastave sa radom, prodavnice oružja su nastavile da rade i zabeležile rekordnu prodaju.
Na Floridi, profesionalna rvačka oprema se smatra neophodnom namirnicom, a mnoge savezne države taj stav imaju prema alkoholnom piću.
U državama u kojima je marihuana legalna (kao u Kolaradu, na primer), povećana i prodaja kako one u medicinske svrhe, tako i one za uživanje.
Restorani, klubovi, barovi i pabovi su u Australiji zatvoreni, ali su prodavnice pića dobile dozvolu za rad. Piće možete da kupite ali morate da ga pijete kod kuće.
Interesantno je i da su neke prodavnice dečjih igračaka otvorene, ali u njima može da boravi ograničeni broj prodavaca.
"Pitate se zašto su baš prodavnice igračaka nužne? Premijer Skot Morison je izjavio da su on i njegova supruga morali da kupe deci gomilu slagalica i društvenih igara jer su znali da će idućih nekoliko meseci njihove svakodnevne navike morati da budu izmenjene", objasnila je dopisnica iz Australije Šaima Kalil.
Na Filipinima je javni transport zabranjen, ali i tu postoje izuzeci. Naime, u nekoliko gradova dozvoljeno je, prvenstveno zdravstvenim radnicima koji dolaze i dolaze s posla, da koriste popularno filipinsko prevozno sredstvo koje zovu tricikl, a nalik je Betmenovom i Robinovom motociklu.
U Indiji ne saobraćaju vozovi koji dnevno prevezu i više od 20 miliona ljudi i ključni su za život velikog broja ljudi, među kojima su mnogi ostali zarobljeni u mestima u kojima su se zatekli, a sad vlada mora da se pobrine za njih.
Ali, ono što je vlada Indije smatrala da je nepohodno za život jeste rad IT sektora koji omogućava normalno funkcionisanje komunikacija, novčanih transakcija i rad vlasti.