Vlasnici apartmana i hotela širom Mediterana prolaze kroz dramu - hoće li turisti ipak doći? Treba li početi s pripremama, šta je alternativa i kako inače zaraditi novac, postavlja pitanje Dojče vele.
Jorgos Katikas zajedno sa roditeljima vodi mali hotel u rodnom gradu Retimno, na ostrvu Krit. Posao se inače zahuktava već početkom maja, kada stižu prve rezervacije za leto.
Ali, ove godine on još razmišlja da li se ovog leta uopšte isplati otvoriti hotel za goste.
"Kako sada stvari stoje, mislim da ne", kaže Katikas za DW.
Zbog ograničenja putovanja, gosti iz inostranstva možda uopšte neće moći da dođu. Istovremeno, tu su strogi higijenski propisi, a pritom niko ne govori koje mere su zaista neophodne.
"Svašta se priča - recimo da prostor u kome se doručkuje mora da ostane zatvoren i da iz higijenskih razloga doručak gostima treba da se dostavi u sobe. Ali to znači da bi samo zbog doručka morao da zaposlim nove radnike, a to sebi ne mogu da priuštim", žali se Katikas.
"Ekonomski gledano hotelijerstvo gotovo da više nema smisla", žali se Aleksandros Angelopulos, direktor renomiranog hotelskog lanca Aldemar i generalni sekretar Udruženja hotelijera u Iraklionu, glavnom gradu Krita.
On za DW kaže da su najteže pogođeni luksuzni hoteli jer su mnogi ostali bez novca.
"Mnogi hoteli se preko zime intenzivno renoviraju. Radovi su već 90 odsto gotovi i sada treba da se plate, ali očekivani prihodi za ovo leto izostaju."
A onda je tu i drugi, još veći problem:
"Ako se svi hoteli u Iraklionu otvore i ponude 4.000 krevata, a dođe samo 1.000 gostiju, onda bi moglo da dođe do rata sa cenama koji bi nas sve ekonomski uništio."
Strane turističke agencije će onda pokušati da spuste cene, a to ne bi smelo da se desi. Reč je o usaglašavanju ponude i potražnje, objašnjava Angelopulos.