Ketodijeta i autofagija su dve možda najpopularnije dijete na društvenim mrežama i digitalnim medijima, piše Lepa&Srećna.
Obećavajući brzo mršavljenje ali i pozitivan učinak na ukupno zdravlje organizma, ova dva režima ishrane stekla su mnoge poklonike.
Međutim, naučnici i brojni lekari su i dalje skeptični i sumnjaju da su mnoge od ovih tvrdnji neproverene, u najmanju ruku.
U najgorem slučaju, mogu i da budu štetne za neke koji ih praktikuju. Keto dijeta se zasniva na vrlo niskom unosu ugljenih hidrata, što dovodi do metaboličkog stanja u kojem telo koristi masti kao "gorivo". I premda neke studije pokazuju da ovaj pristup zaista dovodi do inicijalnog mršavljenja, on jednostavno nije održiv na duži rok.
Takođe, nije baš moguće jasno utvrditi da li je uvek reč o gubitku kilograma izazvanog metaboličkim promenama ili je prosto došlo do smanjenja broja kalorija u hrani koju osoba pojede u određenom periodu.
Istraživači su, takođe, veoma zabrinuti i zbog vrste i količine masnoća koje se konzumiraju u keto dijeti. Kad se sprovodi istraživanje, obično učesnici dobijaju precizna uputstva u tom pogledu i strogo se kontrolišu tipovi masti koje uzimaju. Međutim, u realnom životu se mnogi ipak orijentišu na ono što im je najdostupnije i najpristupačnije a količine ne uspevaju baš da ograniče.
Tako se događa da konzumiraju veće doze zasićenih masti, a one se dovode u vezu sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i povećanjem nivoa masnoća u krvi.
Takođe, postoje dokazi da keto dijeta u dužem vremenskom periodu može da dovede do očvršćavanja arterija, pa se time podiže kardiovaskularni rizik.
Sa druge strane, ima obećavajućih znakova da keto dijeta može pozitivno da utiče na dijabetes.
Ceo tekst pročitajte na portalu "Lepa&Srećna"!
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.