Živimo u svetu u kojem se trud i rad cene, a čak i najobičnije potrebe ili ograničenja smatraju nepoželjnim. Nije ni čudo što mnogi od nas sebi prave dodatni stres, govore "da" kada zaista misle ne, i strahuju kako će ih okolina doživeti ako kažu da nešto ne žele ili jednostavno ne umeju.
Ovo nije problem karaktera, već vaspitanja i sveta u kojem živimo, objašnjava psiholog Devon Prajs.
"Laž lenjosti" je najopasnija laž koju svakodnevno sebi ponavljamo, jer ona utiče na naš identitet, vrednost koju sebi dodeljujemo i dalje postupke u skladu sa tim osećanjima.
Tri osnovna "postulata" ove laži su:
- Vrediš onoliko koliko radiš
- Ne možeš da veruješ svojim osećanjima i ograničenjima
- Uvek postoji još nešto što je trebalo uraditi
Za mnoge od nas, objašnjava Prajs, osećanje identiteta i vrednosti usko je povezano sa našim uspehom. Čak i deci govorimo ko šta radi i pitamo ih šta bi želeli da postanu, u smislu profesije, kada porastu.
Naš svet struktuiran je oko posla i zaposlenja, koliko zbog ekonomske sigurnosti, toliko i zbog "dobrih" vrednosti posla i produktivnosti.
Ali, kada nešto tu zapne, osećaćemo anksioznost, pašćemo u depresiju, i možda ćemo zanemariti svoje osnovne potrebe, upozorava Prajs.
Pošto smo naučeni da vrednujemo sebe po dostignućima, ogroman će biti dodatni stres kada ta dostignuća nisu onolika kolika bi trebalo da budu, ili onolika kolika smo mi zamislili da "moraju" biti.
Veoma teško ćemo se adaptirati tim promenama, postaćemo nesigurni, tužni, poljuljaće nam se sistem vrednosti i vera u smisao života.
"Ono što je najvažnije, to je da shvatimo da imamo potrebe i ograničenja. Da ih prihvatimo i prigrlimo. I da znamo da su naše potrebe, naročito kada su u pitanju odmor i briga o sebi, važnije od toga šta će jednako zauzeta okolina 'misliti' o nama ako se ne satiremo od posla da bismo svima dokazali da to možemo", navodi Prajs.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.