Govor tela otkriva mnogo toga o nama - možete "pročitati" karakter iz navika kao što je cupkanje nogom, ili toga kako neko piše određena slova. Iako će mnogi reći da baš ne lažu najbolje, malo je onih koji će dok izgovaraju laž baš pocrveneti ili pogledati u stranu, ili se "odati" na neki drugi način.
Nedavni eksperiment istraživača s Erasmus univerziteta u Roterdamu proučavao je dejstvo laganja na govor tela i pokrete, i kada ljudi lažu, manje-više se slično ponašaju.
Jedna ekspresija je, navode naučnici, zajednička skoro svima. Kad lažemo, često nesvesno kopiramo ponašanje i govor tela osobe koju lažemo, a najviše ćemo kopirati govor tela bliskih ljudi. Najmanje uspeha u laganju tako ćemo imati u laganju partnera, a za to postoji logično objašnjenje, kažu autori studije.
Kad se trudimo da nekog uverimo u svoju priču, mozak nam se potpuno fokusira na ono što izgovaramo i "zaboravlja" da kontroliše govor tela, pa pokušava da se "izvuče" imitiranjem koje zahteva manje truda, navode naučnici.
U istraživanju su analizirani ponašanje ljudi dok govore istinu, i dok lažu - snimani su tokom obe vrste ponašanja.
Zaključili su da laganje zahteva priličan kognitivni napor, pa je većini ljudi mnogo lakše da kažu istinu nego laž. To je postalo još očiglednije kad su učesnici zamoljeni da slažu svoje partnere, a što je laž bila "gora", imitacija partnerovih ekspresija postajala je sve primetnija.
"Ova otkrića su u skladu sa saznanjima da se ljudi pod većim kognitivnim opterećenjem oslanjaju na automatizovane procese tela, kao što je mimikrija. Laganje zahteva više truda od istine, pa se oslanjanje tela na automatizovane procese može smatrati znakom da neko laže, a što više imitira, to više ne govori istinu", rekli su oni.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.