Estetske operacije i ubrizgavanje hijalurona ili botoksa sve je popularnije, a svedoci smo i da je bilo mnogo slučajeva kada su to izvodila nestručna lica, zbog čega su pacijenti trpeli posledice.
Stručnjaci kažu da je sve više veoma mladih, čak i maloletnih osoba koja se podvrgavaju operacijama ili ubrizgavanu ovih supstanci, što je posebno problematično jer sve to može da utiče na njihov razvoj.
"Imamo devojčice od 14-15 godina koje imaju urađene usne, a dobro znamo da po zakonu pre 18. godine ne smemo ništa da radimo bez pristanka roditelja. Imate još jednu stvar, što pristaju roditelji da devojčice od 15-16 godina to rade. Imate slučajeve da majke pritiskaju devojčice za 18. rođendan da se urade grudi, ne samo ove manje stvari", rekao je gostujući na K1 estetski, plastični i rekonstruktivni hirurg dr Milomir Gačević.
Tako mladi ubrizgavaju i botoks, a dr kaže da to "nema nikakve veze sa podmlađivanjem i uticanjem na kvalitet kože jer kad ćete imati kvalitetniju kožu nego sa 15-16 godina".
Ne samo što nema potrebe za preduzimanje takvih koraka kod tako mladih ljudi, već dr Gačević upozorava i da sve to može da ima ozbiljne posledice.
"I hijaluron i botoks imaju uticaja na rast, razvoj. Botoks je toksin, on se već odavno koristi u lečenju neuroloških oboljenja. Botoks nema isti efekat kod osobe od 15 i 55 godina. Zar mislite da botoks kod dece nema uticaja na taj razvoj i hormonski status?", pita on.
Dok pojedini zahvati, poput operacije ušiju, mogu da se rade i kod veoma mladih – doktor često savetuje da se to operiše i pre polaska u školu – na primer, operacija nosa anatomski ne može da radi u tom uzrastu.
"Kod muškaraca nikako nos ne treba raditi pre 18. godine, kod devojaka bi možda anatomski to moglo sa 16, ali je standard 18. Ne znate da li je završen razvoj, da li je završen rast. Postoji u nosu septum, u koštanom delu postoje centri za rast. Imao sam prilike da vidim iz Banjaluke devojčicu kojoj je rađen nos sa 14 godina, koja je ostala bez nosa jer joj je uništen centar rasta i sad morate da pravite neki novi nos, ne može nikad da bude takav kao prirodni, to su sve komplikacije".
Doktor je istakao i da je vrlo obazriv čak i sa punoletnim pacijentima.
"Sa devojčicama od 18 godina tražim endokrinološki status, imate i zakasnele pubertete, otkud ja znam da li je njen endokrinološki status završen ili će možda sa 18-19 godina dobiti one grudi koje je želela da dobije silikonima. Treba biti obazriv, pričati i sa decom i sa roditeljima".
Šta je botoks, a šta hijaluron
Botoks i hijaluron su trenutno veoma popularne supstance koje pomažu u podmlađivanju, uvećanju usana, jagodica... a stručnjak za antiejdžing dr Jasmina Lalošević objašnjava detaljnije sve o ovim supstancama.
"Botoks je tretman kojim utičemo na mimiku mišića lica, možemo da menjamo fizionomiju lica, što je prihvatljivo u nekom životnom dobu kada imamo proces starenja, pa hoćemo da podignemo kapke i slično. Ali primenom takvih metoda kod mladih osoba vi menjate fizionomiju. Botoks se koristi da bi privremeno blokirao određene mišiće i na taj način korigovao mimiku odnosno nastajanje i preveniranje bora s jedne strane, a sa druge strane imate te ljude koji imaju stalno izraz namrštenosti, na taj način ih korigujete, te mišiće blokirate, a druge aktivirate, zato je jako važno znati anatomiju".
Dr Lalošević upozorava da neadekvatna primena botoksa, ukoliko tu supstancu koriste nestručna lica, može da ostavi posledice.
"Ako delujemo na mišiće logično je da neadekvatnom primenom botoksa možete da napravite neadekvatan izraz lica nekome, a kada su u pitanju mladi, prosto je bespredmetno da pričamo o tome jer nikada u životu nisam ubrizgala i nisam ni razmišljala kakav je poriv nekoga da ubrizga botoks mladoj osobi koja ima sve mišiće savršene, nema bore, ne vidim svrhu svega".
Doktorka ističe da botoks sam po sebi nije loš, štaviše, registrovan je kao lek, ali je važno u kojoj se dozi daje i zato je važno da ga koriste isključivo lekari.
"Drugi deo priče je vezan za hijaluronske filere, to su prirodne supstance na bazi polimukopolisaharida, ubrizgavaju se u kožu s idejom da nadomeste volumen i izvrše eventualno rehidrataciju tkiva, zavisno u kakvoj formi se plasiraju u koži. Oni su takođe namenjeni za popravljanje defekta u koži, kao što su ožiljci od akni, bore, opuštena koža".
Dr Lalošević ističe da hijaluron traje između šest i 12 meseci, zavisno od forme u kojoj se ubrizgava.
"Moramo da znamo jednu stvar, tkivo nikad do kraja ne resorbuje bilo šta ubrizgano, tkivo se svakako brani svaki put kada prima nešto u sebe. Jedan deo uvek ostaje trajno u tkivu, zato je važno ko plasira, koliko stavlja i u koje mesto".
Ona upozorava i na posledice nepravilnog korišćenja ove supstance.
"Nepravilno ubrizgavanje nepravilnih količina, neproverenih supstanci, može da napravi probleme koji ne moraju da budu rešivi jer ne znamo čak ni koja je supstanca u pitanju. Te jeftine supstance daju instant rezultate, podignute jagodice, napućena usta, ali šta se dešava sa tim za deset godina? To se postavlja pitanje. Sa tkivom koje je tretirano na pravilan način, imamo zdravo i mladoliko tkivo", poručuje ona.
(MONDO)