Koja plastika je štetna po zdravlje, a koja bezbedna? Odgovore na ova pitanja dala je profesorka Ljubinka Rajaković.
Svakodnevno koristimo plastiku, bilo da pijemo vodu iz plastičnih flašica, nanosimo kreme na lice a koje su upakovane u iste, odlažemo hranu u plastičlnim posudama...
O bezbednim i nebezbednim vrstama plastike, u emijisji RTS Ordinacija govorila je profesorka analitičke hemije na Tehnološko-metarulškom fakultetu u Beogradu, Ljubinka Rajaković. Pa tako je istakla da najgori sastojak, odnosno najštetniji po zdravlje jeste 'bisfenol a'. To je sintetički estrogen, koji kada uđe u organizam, izaziva haos. Postoje plastike koje uopše ne sadrže "bisfenol a" i na njima obično piše "bpa free".
Kada uzmete neki proizvod od plastike ili sa plastičnm ambalažom, pogledajte koja oznaka, odnosno koja boja je utisnuta na njemu. One govore koliko je neki prozvod bezbedan, a postoji sedam kategorija.
Ako je oznaka zelene boje – to znači da je proizvod bezbedan, žuta poziva na oprez, a crvena je signal upozorenja i takve proizvode treba izbegavati.
"Evropska agencija za bebednost hrane je uvela ove kodirane oznake za bezbednost plastike 2011. Na svakom plastičnom materijalu postoji oznaka od 1 do 7", objašnjava profesorka Rajković.
BEZBEDNA PLASTIKA
U grupu proizvoda i ambalaža od plastike koje nose oznaku 2 spadaju: ambalaža za mleko, deterdžente, kozmetiku, cevi za vodovod, stolovi, stolice i oni su potpuno bezbedni za upotrebu.
Sledeća grupa proizvoda koji mogu da se koriste bez štete nose oznaku 4, i u ovu grupu spadaju: ambalaža za sokove, mleko, kese, providne folije, materijali za pakovanje...
Proizvodi koji nose oznaku 5 su: maske, špricevi, pelene, ambalaža za mlečne proizvode, margarin, kuhinjski pribor, plastične čaše, dečije flašice, poude za mikrotalasne pećnice, čepovi, celofan...
"Dvojka je za mleko, četvorka je za kese, a petica je za ambalažu koju možemo da stavimo u mikrotalasnu", objašnjava profesorka Rajaković i dodaje da je najlakši način da ove oznake za bezbednu plastiku zapamtimo kao trocifren broj – 245.
"Pro polipropilen (oznaka za broj 5 – PP) je temperaturno najotporiji. Ako ima oznaku pahuljice – može da se zamrzava. Svi proizvodi mogu da se zamrzavaju, to nije problem. Kada govorimo o štetnom uticaju plastike, podrazumevamo da dolazi do migracije možda nekih štetnih supstanci. A na niskim temperaturamo je to bezbednije."
Pod brojem 5 se nalaze i plastične flašice za bebe, ali postoje i neke koje su lepe, providne i dekorativne, a imaju oznaku 7 i sa njima treba biti oprezan, upozorava prof. Rajaković.
"One sadrže ’bisfenol a’, a to nije bezbedno. Ako imaju oznake 2, 4 ili 5 onda nemaju ’bisfenola’. A 1 i 2 se recikliraju", kaže.
UPOTREBA UZ OPREZ
U ovu grupu spadaju plastični proizvodi koji nose oznaku 1: ambalaža za vodu, sokove, bezalkoholna pića, kozmetičke proizvode, sredstva za kućnu hemiju...
Plastika sa oznakom 7 takođe se koristi uz oprez i tu spadaju: dečje flašice, velike boce za aparate za vodu, naočare, četkice za zube, kontaktna sočiva, tastature...
Ono što nalazimo u prodavnicama, a ne bi trebalo, jeste alkohol koji se prodaje u plastičnim flašama – rakija, vino, pivo... Ovakva pića treba čuvati u staklenim flašama.
"Pivo u plastičnoj flaši koja nosi oznaku 1 jeste bezbedno, ali ne dugo i da ne stoji na suncu. Ove flaše su jako zgodne za transport. Ako se drži na tamnom i brzo se iskoristi – a pivo se jako brzo koristi, neće doći do izdavajanja štetnih supstanci. Osim toga, to je jako tvrda plastika, jednokratno bezbedna.“
A da li je bezbednije pivo iz konzerve ili plastike profesorka kaže – iz konzerve.
"Ona je zatvorena, vakumirana, dakle potpuno bezbedna."
PLASTIKA KOJU TREBA IZBEGAVATI
U ovu grupu spada ona sa oznakom 3 i to su: zavesa za kupatilo, materijali za pakovanje, odeća, nameštaj, čizme, podovi...
Plastika koja nosi oznaku 6 takođe je najbolje izbegavati, a u ovu grupu se ubrajaju: ambalaža za pakovanje izolaciju, pribor za jelo, pakovanja za jaja, čaše...
MONDO