Uručena Nagrada za žensku hrabrost: Jedan glas zna da napravi razliku

Ove godine, sa željom da pruži podršku hrabrim ženama i nagradi njihovo zalaganje, a time i doprinos u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, sa akcentom na verbalno nasilje, nagrada je uručena Nikolini Pavićević, mladoj autorki Instagram profilaKritički.

Za nešto više od godinu dana, Nikolina je uspela da okupi preko 70.000 pratilaca sa kojima svakodnevno deli društveno značajne teme i otvoreno se i smelo bavi važnim ženskim pitanjima o kojima mnogi ćute. Upravo zato, priznanje je simbolično uručeno ispred Skulpture ženske hrabrosti, autora Marka Lađušića, koja je pre tačno dve godine postavljena zahvaljujući kompaniji Avon, a uz podršku Ušće SC, na čijem se platou i nalazi. Prva ovakve vrste kod nas, skulptura ženske hrabrosti postavljena je sa ciljem podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti, ali i kao novi simbol Beograda koji ohrabruje žene, podseća ih i podržava da kroz život koračaju uzdignute glave i hrabro kažu NE nasilju, kao i svemu što ih sprečava da žive ravnopravan, ispunjen i zdrav život.

O značaju nagrade, ali i edukacije mladih, razgovarali smo sa dvadesetdvogodišnjom dobitnicom, Nikolinom Pavićević.

Šta za tebe znači ova nagrada?

Kritički sam započela nakon mnogo zatvorenih vrata i neuspjeha da se probijem u novinarskom i medijskom svijetu, a imam osjećaj da me ta “zatvorena vrata“ i danas prate – samo u malo drugačijoj formi. Zato, kada su me kontaktirali iz kompanije Avon rekavši da sam dobitnica ovogodišnje nagrade, ne samo da sam bila prijatno iznenađena, već sam osjećala veliku zahvalnost koju mi je i sada teško da verbalizujem. Mnogo mi znači što su moj trud i rad prepoznati, kao i da je neko obratio pažnju na sve što pokušavam da postignem, te pomislio da je vrijedno nagrade. Istovremeno, ovo je veliki podstrek za dalji rad. I sam naziv nagrade - za žensku hrabrost, nosi posebnu simboliku - žene na Balkanu su neizmjerno hrabre, drago mi je i da ja budem jedna od njih.

Iako je sada položaj žena znatno povoljniji nego ranijih godina, nasilje nad ženama i dalje je jedan od najčešćih vidova kršenja ljudskih prava. Na koji način bi ohrabrila žene koje trpe neki vid verbalnog ili fizičkog nasilja?

Mislim da nisam baš najbolja sa riječima, pa bi mi prirodnije bilo da im pošaljem najveći zagrljaj podrške i proslijedim kontakte organizacija od kojih mogu zatražiti pomoć. Voljela bih i da znaju da nisu krive, nisu izazvale, nisu zaslužile, i neće se promijeniti. Ono - nisi sama, što stalno spominjemo, svakako stoji. Kada čujete koliko žena prolazi ili je prošlo kroz neki oblik partnerskog ili verbalnog nasilja, brzo shvatite da živimo u mizoginom društvu koje počiva na obrascima koje takvo nasilje dozvoljava, i da zaista niste sami, samo nismo dovoljno pričali o tome. Čini mi se da se sada situacija mijenja na bolje. Ovom prilikom, podršku bih poslala i bliskim ljudima žena koje preživljavaju nasilje – nekada je nasilnik izmanipulisao žrtvu do te mjere da ona ne vjeruje prijateljima i porodici koji joj pokušavaju ukazati to. Napraviti prvi korak, i priznati sebi šta se dešava, bude najteže, ali ubrzo nakon toga postaje i mnogo lakše.

Važiš za osobu koja hrabro i glasno govori o konkretnim problemima u društvu. Da li je to bila inicijalna ideja kada si pokretala Instagram profil Kritički?

Profil Kritički je nastao krajem ljeta 2020. godine. Instinkt i zanos za teme o ljudskim pravima, medijima i diskriminaciji sam imala uvijek – bar od kad se ja sjećam. Isto važi i za želju da imam neki svoj projekat, organizaciju ili realizovanu ideju. Svakako, mislila sam da sam “previše mlada“ – makar sam tako slušala od okoline. Da prvo moram da stičem iskustvo u malo drugačijim okolnostima. Zato sam pokušala da pišem za većinu portala u Crnoj Gori i regionu – slala sam svima mejl, uz svoj CV, nudeći svoj rad čak i volonterski, jer sam samo htjela da se moj glas čuje, i da dobijem priliku da pišem o društvu i kulturi. Međutim, baš niko nije bio zainteresovan. U jednom trenutku mi je svega bilo dosta, pa sam počela da skupljam materijal. Ideja za ime profila mi je odmah pala na pamet, jer je cilj bio da učimo, misleći kritički. Instagram mi je izgledao kao zanimljiva, ali ne baš perspektivna ideja, jer sam mislila da je skoro nemoguće probiti se u 2020. godini na Instagramu. Ali sad shvatam da ne mora biti tako.

Koliko je značajna edukacija mladih i koliko je ključan faktor u osvešćivanju društva?

Često se umanjuju iskustva mlađih generacija, iako mogu dati drugačiju, a validnu perspektivu – pogotovu uzimajući u obzir da odrastaju u ovom društvu i uče ono o čemu ranije nije bilo prihvatljivo razgovarati. Uče o mentalnom zdravlju i njegovoj važnosti, uče o generacijskim traumama i kako ih prekinuti, uče o rušenju ustaljenjih normi, patrijarhatu, kapitalizmu, konzumerizmu… Ipak, obrazovanje ne treba da važi samo za određenu strarosnu grupu i da se zaustavi kada se završi i formalno obrazovanje. Obrazovni sistem nije baš savršen, pa formalno obrazovanje često ne postavi pitanja koja zapravo mogu biti od značaja za društvo i njegov napredak. Mišljenja sam da je ono neformalno obrazovanje zapravo veliki dio naših života i da ne utiče značajno samo na nas, već i na one koji nas okružuju.

Da li smatraš da jedan glas može da napravi razliku?

Naravno! Negđe i neko mora početi. Ne treba da očajavamo pred onima koji nam kažu - „šta možeš ti, ti si samo jedan/a,“ jer ubrzo shvatimo da ima mnoštvo tih pojedinaca koji žele da dignu glas sa nama.

Avon Akcija Reci NE nasilju nad ženama pokrenuta je 2008. godine, i kroz edukativne programe i donacije, zalaže se za zaustavljanje i sprečavanje nasilja nad ženama. Do sada su u okviru ove Avon akcije, donacijom sigurnosnih sistema, opremljene tri sigurne kuće u Srbiji i podržan projekat „ONAsnaživanje“, kao i projekat Autonomnog ženskog centra „Mogu da neću. Ljubav nije nasilje!“. Za podizanje svesti javnosti o ovoj temi postavljena je Skulptura ženske hrabrosti, a realizovane su i brojne kampanje poput „Možeš drugačije“, „Nisi sama“, kao i „Sportska borba je izazov, porodična je zločin.“