Ako i vi patite od anksioznosti, budite se noću uz lupanje srca i ne možete da zaspite, možda bi trebalo da probate trik koji je na TikToku otkrila korisnica ove mreže po imenu Frenki Simons.
Po sopstvenom priznanju, ova devojka se godinama muči sa napadima panike, budi se svakog jutra u četiri potpuno uznemirena, a trik sa kesicom smrznutog graška joj je "spasao život". Evo o čemu je reč...
"Pre nekoliko godina redovno sam se budila u četiri sata ujutro, osećajući se neverovatno anksiozno. Morala sam da ustanem iz kreveta i radim vežbe disanja, pijem čajeve i provedem dosta vremena pokušavajući da se smirim i ponovo zaspim. Sve to se promenilo onog dana kada sam saznala da treba da 'zaledim' vagusni nerv", kaže TikTokerka.
Vagusni nerv počinje u mozgu i prolazi kroz vrat, grudni koš i stomak. Postoji po jedan sa svake strane tela. Mnogi nikada nisu čuli za njega, iako je ključan za brojne telesne funkcije. On je deo autonomnog nervnog sistema, što znači da pomaže da se uspore otkucaji srca, smanji budnost organizma i spusti krvni pritisak. Između ostalog, pomaže telu da se umiri i opusti.
Frenki je otkrila da nanošenje hladnog predmeta, leda ili čak smrznute kesice povrća, na vagusni nerv ga "stimuliše i pomaže mu da bolje radi svoj posao“, kao i da "smanjuje upalu".
"To možete da uradite tuširanjem ledenom vodom", ali preporučuje jednostavnije rešenje, koje ne zahteva da se u po noći svlačite i ulazite u kadu.
"Samo stavite pakovanje leda na centar grudi. Umotajte ga u peškir, stavite ga među grudi, ležite tako najmanje 15 minuta i problem će biti rešen. Kada sam saznala za ovo, nisam čak ni imala pakovanje leda, samo sam otišla do zamrzivača i uzela kesicu smrznutog graška i stavila ga između grudi. Ovaj trik mi je promenio život. Želim da svi znaju za ovu magiju", kaže Frenki u videu koji je postao viralan.
Njenu tehniku je podržao dr Dejvid Klensi, predavač na Odeljenju za biomedicinu i nauke o životu na Univerzitetu Lankaster, koji kaže da ponekad koristi led kako bi zaspao.
"Ideja je da stimuliše parasimpatički deo autonomnog nervnog sistema da pređe iz stanja stresa u stanje smirenosti", objasnio je za britanske medije.
On je otkrio i da je vagusni nerv ključan za brojna stanja, uključujući depresiju, bolesti srca, epilepsiju i glavobolje.
MONDO