Intenzivan bol u glavi koji može trajati i više od dva dana može pokvariti obavljanje svakodnevnih aktivnosti i obaveza. Migrena je hronično neurološko oboljenje, koje ima i nasledni karakter.
Svako ko ima migrenu zna da je gora i od najgore glavobolje, pa je važno znati razliku između glavobolje i ovog oboljenja.
Postoje četiri stadijuma migrene: premonitorna faza - predglavobolja, faza aure, glavobolje i postdromska faza.
Premonitorna faza - predglavobolja
Ova faza uključuje grupu simptoma koji nisu bolni, a javljaju se satima ili danima pre nego što dođe do glavobolje:
- Zatvor ili dijareja
- Promene raspoloženja, od depresije do euforije
- Žudnja za hranom
- Kočenje vrata
- Povećana žeđ i mokrenje
- Često zevanje
Faza aure
Aura se odnosi na senzorne smetnje koje se javljaju pre ili tokom napada migrene i obično traju 10 do 30 minuta. One mogu biti:
- Vizuelni fenomeni, kao što je viđenje različitih oblika, svetlih tačaka
- Zamgljen vid
- Slabost ili ukočenost u licu ili jednoj strani tela
- Poteškoće u govoru
- Nekontrolisano trzanje ili drugi pokreti
Faza glavobolje
Faza glavobolje je najteža i može trajati nekoliko sati. Migrenske glavobolje mogu varirati od blagih do teških, pri čemu fizička aktivnost i izlaganje svetlosti, zvuku i mirisima pogoršavaju bol.
- Bol na jednoj ili obe strane glave
- Bol koji se oseća kao pulsirajući
- Osetljivost na svetlost, zvukove, a ponekad i na mirise i dodir
- Mučnina i povraćanje
- Zamagljen vid
- Moguća nesvestica
Postdromska faza
Postdromska faza nastupa nakon smirivanja glavobolje. Osoba se oseća iscrpljeno, umorno ili generalno loše.
- Konfuzija
- Vrtoglavica
- Slabost
- Osetljivost na svetlost i zvuk
Ljudi koji pate od migrene obično odmaraju u mračnoj prostoriji dok ne prođe - što može trajati i do 72 sata. Tipični simptomi migrene su pulsirajući bol, osetljivost na svetlost, osetljivost na zvuk, mučnina, bol na jednoj strani glave, promene vida, zamagljen vid, povraćanje.
Nije sasvim jasno šta uzrokuje migrene, ali hormonalne promene kod žena, ishrana, stres, lekovi i promene u navici spavanja mogu da ih izazovu. Ako sumnjate da određeni okidač izaziva vaše migrene, kao što je stres ili određena vrsta hrane, njihovo izbegavanje može pomoći u smanjenju rizika od migrene. Takođe, zdrav način života, uključujući redovne vežbe, spavanje i obroke, kao i da budete dobro hidrirani i da ograničite unos kofeina i alkohola, može pomoći u sprečavanju migrene.
Napadi migrene se ponekad mogu pogoršati tokom vremena, ali imaju tendenciju da se postepeno poboljšavaju tokom godina za većinu ljudi.
(MONDO)