Da li je muzika na sahranama poželjna ili nije, objasnila je etnolog Vesna Marjnović.
Nedavna vest da je pevač Jovan Mihaljica pozvan da peva na jednoj sahrani, mnoge je zapitala koliko je to prihvatljivo prema običajima, a koliko to odudara.
Kako bi se razrešila dilema, gostujuću u jutarnjem programu na Prvoj televiziji govorili su etnolog Vesna Marjanović i sam pevač, Jovan Mihaljica koji je kako kaže prvi put imao jedan ovakav nastup na sahrani. On isprva nije znao o čemu je reč i da je nastup veoma kratko trajalo, kao i to da je to bila pokojnikova želja.
"Nije bilo baš prijatno iskustvo, ali sve je to sastavni deo posla", rekao je pevač. S druge strane, etnolog Vesna Marjanović objasnila je da je kroz istoriju postojalo igranje i pevanje na sahranama - u periodu 14, 15 i 16. veka, a kod nekih naroda se to i dan-danas zadržalo.
"To nije ništa neobično da je sačuvano do danas, a činjenica je da se pogrebni običaji menjaju najsporije. U ovom slučaju nije toliko strah od smrti onih koji ostaju, nego je strah od prokletstva onih koji odlaze", objasnila je ona dodajući da je to zapravo poštovanje pokojnikove poslednje želje.
"Kod Vlaha postoji ispraćaj pokojnika uz trube, a čak se i igra na groblju što je viševekovni običaj koje su zapravo crkve zabranjivale, ali je ostalo u narodu. Igra, pesma i smeh mogu da se protumače kao magijski - da se otera svo zlo", rekla je Marjanovićka za kraj.
A šta vi mislite?
(MONDO)