Pozvati Hitnu pomoć nikad nije greška! Ipak, postoje koraci koji mogu da budu od ključne važnosti, a koje većina nas pravi. Kada se osoba onesvesti ili prestane da diše, reaguje se instinktivno. Doktor Džon Tores, koji radi na odeljenju Hitne pomoći u bolnici "Premier Urgent Care" u Koloradu, istakao da je hitni slučajevi zahtevaju drugačiju odgovornost od one na koju smo navikli.
Kako je objasnio - možete da spasete nečiji život ako ne dopustite emocijama da vas obuzmu. To znači da u takvim situacijama obično prvo okrenete voljenu osobu kako biste joj saopštili da je nekome loše i kako biste zatražili pomoć od nje. Dr Tores ističe da prvi poziv uvek treba da bude upućen Hitnoj pomoći. "Tada možete da izgbite dragoceno vreme. Kad stignete u bolnicu, možete da zovete koga god želite", rekao je doktor.
Druga greška je ta što će mnogi osobu odvesti u bolnicu. Dr Tores kaže da sopstveni prevoz unesrećenog zapravo odlaže njegovo lečenje. "Vozila Hitne pomoći opremljena su medicinskim uređajima i u njima rade medicinski stručnjaci koji pomažu pacijentima. Uređaji u vozilu mogu da uključe monitore za praćenje otkucaja srca i defibrilatore, vakumske čašice ili aspiratore koji mogu da oslobode disajne puteve i inkubatore za održavanje toplote kod pacijenata. Vožnja nekoga u bolnicu može da se pokaže vrlo ometajućom za vozača, povećavajući rizik od nesreća", kaže doktor.
Treća greška koju većina ljudi pravi jeste ta da osobu ostave na odeljenju Hitne pomoći. Doktor apeluje da svako ko je došao sa osobom koja treba da bude primljena, mora da ostane još. "Osobe koje dođu na Hitnu pomoć ne mogu da razmišljaju trezveno, naročito ako su povređene. Dakle, važno je imati nekoga ko može da odgovori na pitanja umesto njih", rekao je doktor i upozorio na punjače za mobilni telefon:
"Uvek je ključno imati punjač za mobilni telefon kod sebe za hitne slučajeve. Ne mogu vam reći koliko ljudi dođe i ostane bez baterije jer u bolnici čekaju i po 10 do 12 sati", rekao je dr Tores.
(MONDO)