Šljivovicu je UNESCO stavio na svoju listu, a srpska viljamovka je među najbolje ocenjenim pićima na celom svetu. Na prvom mestu nalazi se meksička tekila, na drugom škotski viski, a na trećem od ukupno 50, nalazi se naša kruškovača. Sa čime se u Srbiji suočavaju proizvođači rakije i da li je teško napraviti dobru šljivovicu ili baš viljamovku koja je prikupila simpatije širom sveta, objasnio je u emisiji "150 minuta" Ivan Urošević ispred Saveza proizvođača rakije.
"Ovo nam govori da je rakija kao kategorija nešto što zaista ima šta da pokaže. Činjenica da je viljamovka na ovoj listi ispred šljivovice govori da je prosto još jedna rakija prepoznata kao vrlo kvalitetan proizvod u masi drugih alkoholnih pića. To znači da možda možemo da očekujemo da isto dožive kajsija i dunjevača. S obzirom na veliki spektar voćnih vrsta od kojih možemo da proizvedemo, dobijamo široku lepezu kvalitetnih aroma i očigledno je to neko van naših prostora prepoznao", objasnio je Ivan i dodao:
"Šljivovica ima čvrstu poziciju. Ono što je dobro, to je da šljivovica, za razliku od viljamovke, dozvoljava da doživi transformaciju starenjem, da dobijemo arome koje nisu primarno prisutne u samoj rakiji. Tu je nebo granica", rekao je Ivan i otkrio koje rakije izazivaju najbolje reakcije kod stranaca:
"Definitivno voćne rakije, kajsija i dunja su im vrlo specifične. Njima su vrlo egzotične malinovača i kupinovača, voćne vrste koje su vrlo skupe. Kad čuju da mi proizvodimo rakiju od tog voća, ništa im ne bude jasno. Prosto, sve je stvar ukusa. Očigledno je da se trendovi menjaju. Valjda je svet zasićen alkoholnim pićima koja su globalna, kao što je viski. Rakija je na stranim tržištima egzotika", objasnio je Ivan.
Proizvodnja nije jednostavna, istakao je Ivan, ali danas mnogi prodaju rakiju lošeg kvaliteta i to za nekoliko stotina evra.
"Nije jednostavno. Ovo je posao koji morate da posmatrate kao posao koji treba da se radi generacijski. Mi kao Srbija imamo vrhunski kvalitet voća. Tehnologija je stalno u razvoju, naši proizvođači stalno prate i kupuju opremu, ali prodaja je ono sa čime se sve završava. Mi još uvek kuburimo sa problemima gde imamo nelegalnu konkurenciju, poskupela je ambalaža koja je iz uvoza", rekao je Ivan i objasnio po čemu se kvalitetna rakija prepoznaje.
"Onaj ko proba kvalitetnu rakiju, nikad je neće zaboraviti. Samo treba da je proba. Danas na tržištu imate rakije koje se prodaju i za više stotina evra, ali cena kao cena je relativna stvar. Vi možete da probate rakije koje su jako skupe, a nisu dobrog kvaliteta. Sve što je na tržištu, mora da prođe analize zdravstvene bezbednosti. Postoje proizvodi koji su vrlo kvalitetni, a nisu upakovani u lepu ambalažu. Kvalitet zavisi od toga kakvo se voće koristi, kakvi tehnološki postupci su korišćeni. Recimo, ako vam je prilikom destilacije zagoreo kazan, imate loš ton. Ako je bure bilo buđavo, imate rakiju sa nekvalitetnim tonovima", objasnio je.
(MONDO)