Koliko filmska, medijska i muzička industrija kreira svest mladih?
Nakon stravičnih događaja (pucnjave u OOŠ "Vladislav RIbnikar" i druge u Mladenovcu u kojima su stradali nedužni životi), a koji su snažno potresli čitavu Srbiju, naveli su nas da se zapitamo u kojem smeru ide naše društvo. U čemu smo pogrešili kao društvo i gde smo zakazali? Da li treba tražiti uzroke ili isključivo sanirati posledice?
Poslednjih dana u medijama se oglašavaju različiti stručnjaci, od profesora, psihijatara, umetnika, pa sve do advokata i kriminologa. Postavljalo se i pitanje koliko filmska, medijska i muzička industrija kreira svest mladih.
Kako ističe psihijatrica Irena Đorđević za RTS, mladi oduvek imaju potrebu za uzorima, da se identifikuju sa nekim, poput poznatih glumaca, sportista, pevača…
"U današnje vreme ti idoli su na društvenim mrežama i čini se da su to ljudi koji često nemaju neke bogate karijere, ali imaju nešto što je u vrednosnom sistemu mladih značajno. Da li je to novac, moć, lakom sticanju mogućnosti za lagodan život", kaže psihijatrica Irena Đorđević.
To umnogome određuje sama struktura porodice, vrednosni sistem roditelja ali i uticaj društva, odnosno šta se u medijima promoviše kao vrednost. Reditelj Nedeljko Kovačić navodi da je skretanje odgovornosti na puko konzumiranje filmskih i televizijskih sadržaja pojednostavljivanje problema, a reč je o veoma složenim društvenim fenomenima.
"Oduvek se pop kultura optuživala da kvari moral mladih. Nekada su to bili stripovi i rokenrol, pre toga džez, a pre toga u 19. veku romantični romani. Čitava istorija umetnosti je puna primera užasnog nasilja od antičkih tragedija do Šekspirovih komada", ističe Kovačić.
Sa druge strane, generacije odrasle u socijalizmu konzumirala je užasno nasilne sadržaje preko video-materijala i kasnije preko kompjuterskih igara.
"Uvek postoji određen sistem vrednosti kroz koji se ti sadržaju konzumiraju i onda se shodno tome tumače poruke tih sadržaja. U 99 odsto slučajeva priča se svodi na to da neki heroj, ponekad i antiheroj, pobeđuje negativce", kaže reditelj.
Suština, prema rečima Irene Đorđević, jeste izgradnja kritičkog mišljenja kod dece, a to najviše mogu roditelji.
"Roditelji bi trebalo i sami da pogledaju i upute se u sadržaj koji njihova deca konzumiraju i onda kada komentarišu da to ne bude apriori odbacivanje svega što je moderno, već da izbalansirano pohvale ili kritikuje i na taj način pomognu deci da razumeju i izgrade kritičko mišljenje", navodi Đorđevićeva.
Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je otvorio dve telefonske linije za psihološku pomoć i podršku porodicama stradalih u OŠ "Vladislav Ribnikar", nastavnicima i učenicima: 063 868-17-57 i 063 868-22-17. Takođe, na Klinici za psihijatriju UKCS formiran je tim stručnjaka koji će biti dostupan za podršku svima kojima je potrebno. Telefoni koji su dostupni na Klinici za psihijatriju: 011 268-50-50, 011 366-21-24 i 063 310-723.
(MONDO/RTS)