Život sa roditeljima izaziva dosta polemike. U prilog tome govori i snimak Divne Milovanović, psihološke savetnice i autorke Jutjub kanala "Pozitiva stvarnost" u kojem objašnjava zašto nakon 30. godine ne treba ući u vezu sa muškarcem koji živi sa roditeljima. Ovoga puta, na Reditu je osvanula ispovest iz drugog ugla. Muškarac je otkrio sa kojim problemima se suočava jer živi sa majkom, a njegovu ispovest prenosimo u celosti:
"Živim sam sa majkom i nikako nisam džabalebaroš ili neko ko svoje vreme 'troši'. Jedino za šta mi se može suditi je nedostatak samopouzdanja i odlaganje studija. Za većinu stvari sam samostalan i uopšte ne zavisim od svoje majke. Kako finansijski, tako i emotivno. Međutim, moja majka ima tendecenije da za svaku stvar koju uradim ili planiram da uradim, na primer da promenim fakultet, posao, raskide u vezama, svađe koje sam imao sa porodicom, itd, meni ke*a i uporno hoće da vodimo razgovore za svaku sitnicu koju promenim ili odstupa od mog uobičajnog ponašanja, makar to bilo nabolje.
Recimo, ozbiljno mi je držala lekciju kada sam posao administracije zamenio fizičkim poslom kao pomoćnik majstoru neko vreme.
Stalno mi pravi problem i pokušava da mi nabija krivicu i sve vreme me vezuje za sebe i traži da joj budem oslonac za sve kroz šta prolazi u životu. Ne znam zašto ima potrebu da me na takav način bespotrebno kontroliše i da mi diže pritisak kad god se nešto događa u gradu, pa počne da mi šalje poruke i da brine i da me opominje i ima izlive paranoje kada god hoću da idem na protest ili neki koncert.
Jednostavno me takav odnos crpi, a ne znam kako da joj objasnim da dokle god nisam alkoholičar, narkoman ili da se ne nalazim u lošem društvu, treba da me ostavi na miru i da me pusti da živim svoj život kako ja mislim da treba da ga vodim. Da li je neko imao ovakve slučajeve i kako ste se sa time izborili? Stvarno nemam nameru da završim kao udžbenički primer nekog problema koji bi Jung detaljno analizirao", napisao je muškarac.
Stigli su odgovori korisnika, prilično opširni. Ovo su samo neki od njih:
- Proguglaj na temu "narcisoidna majka" i razmisli da li je to to. Ako jeste, naći ćeš dosta materijala kako se nositi s tim problemom.
- Majke se vežu za decu i previše kada partner omane iz xy razloga. Ne znam šta je kod tebe slučaj, ali ima primera gde im deca postanu emotivni oslonac umesto one njima. Deluje mi kao anksioznost i strah od promena/separacije.
- Moraš da joj se suprotstaviš. Koliko god ti stresno i nezamislivo to bilo. Ne smeš da joj dozvoliš da ti kontroliše život. Majka će uvek ke*ati. Pogotovo ako si sin jedinac. U mom slučaju je ta briga posebno krenula kada mi je otac preminuo. Nema šta nije probala da uradi da bi moj život učinila sigurnijim i bezbrižnijim.
- Mnogo ljudi na ovim prostorima ima poremećene odnose sa majkom, pa i kada to na površini izgleda kao da je sve ok. Prvo je potrebno da na to posmatraš kao na negativnu osobinu.
- To nije prebrižna, nego posesivna majka. Očigledno ne zna šta će sa sobom u životu, pa previše pažnje usmerava na tebe.
Šta vi mislite?
(MONDO)