Kriza srednjih godina je period života između 40. i 60. godine kada ljudi doživljavaju egzistencijalne strahove. U tim trenucima, čovek postaje svestan svoje smrtnosti, pa kreće da razmišlja o tome šta je i šta nije postigao u životu. Kako muškarci u Srbiji, a kako žene leče krizu, objasnili su književnica Simonida Milojković i psihoterapeut Marko Branković. Prema rečima psihoterapeuta, bivše lepotice su uvek deo najtužnije priče. Evo i zašto.
"Dočekati i doživeti srednje godine je jedna velika privilegija, jer mnogi ljudi ne dožive te godine. Starost je zapravo privilegija srećnika koji nisu imali nesreću da umru mladi. Ako neko oseća krizu srednjih godina, blago njemu. Znači da nije bolestan, da nema velike krupne životne probleme, da ne živi u siromaštvu i ima šta da jede tog dana, a onda zaludi mozak. Luta i nađe problem za koji će da se uhvati, a to je da li ima pivski stomačić ili boru na licu. Sve dok imamo takve probleme, dobro je", rekla je Simonida Milojković, sa kojom se psihoterapeut složio.
"Mislim da je podjednako teško muškarcima i ženama, pogotovo jer su ciljevi koje treba da ispunimo u životu podignuti. Sada su nezadovoljstva još veća, a napokon je neko dobro definisao krizu srednjih godina. To je zapravo susret sa umiranjem. Kad neko ima svest o tome, a život je preživeo kako je hteo, a ne kako je morao, onda je to blago. Onaj ko je živeo život tako što je slušao roditelje, muža, mamu, tatu, političare, oni će imati veći egzistencijalni strah", objasnio je Marko Branković.
Kako krizu leče muškarci, a kako žene u Srbiji?
"Što se tiče muškaraca, to je tipično kod njih - kupovina automobila, motora, zabavljanje sa mlađim devojkama, iznenadna putovanja, žele nešto novo da probaju. Žene to rade malo introventnije, mogu da uđu u prevare sa muškarcima sa kojima su oduvek htele, pa preko interneta nađu nekog sa kim su se muvale pre 20 godina. U praksi sam viđao priče koje su spektra 'za ne verovati'. Manifestacije krize srednjih godina mogu da budu od komičnih do tragičnih", istakao je psihoterapeut.
Estetske operacije nisu rešenje, napomenula je književnica.
"Taj holivudski model nam je nametnut kao nešto što je normalno i realno. Ne, to nije normalno i realno, to je film. Ta estetika da ti moraš da budeš, pogotovo ako si žensko, večno mlada i večno lepa. Ne može, starenje je prirodan proces. Čini mi se da žene kojima je ulaznica za život bila lepota i mladost, doživljavaju strašan psihički krah - depresiju, neurozu. Kada izgube tu ulaznicu za život, koja se neminovno gubi jednog dana, obično nakon 35. godine, kreće proces starenja. Ako si radio samo spolja, ako si se samo kitio, a nisi iznutra razvijao sadržaje, jako teško ti pada pogled u ogledalo. One dame koje se nisu naoružale ničim za život, veoma brzo mogu da ostanu u teškom psihičkom stanju", objasnila je Simonida.
"Strašna je situacija za bivše lepotice. To je jedna od najtužnijih stvari. Može da se kaže i za bivšeg plejboja, ali on može da igra tu ulogu do 60. godine ako je zdrav, a bivša lepotica teško. Znam ih dosta, postoje beogradske lepotice koje su tragično završile zato što su vezivale sudbinu za status, koji svakako propada. Lek za starost je prihvatanje, a drugi lek je odlazak kod doktora", otkrio je Marko Branković.
Krizu srednjih godina treba shvatiti mudro.
"Primećujem karikaturu kod onih koje imaju materijalnih mogućnosti. To silno operisanje, zatezanje, peglanje, a ne deluju mlađe, već izveštačeno. Mislim da je zapravo Bog nama lepo dao. U mladosti imamo ogromnu snagu i zrno mudrosti, a u starosti dobijamo ogromnu mudrost, a snaga jenjava. To je zapravo odlično, jer u svakom periodu života imamo nešto kvalitetno", istakla je Simonida Milojković.
BONUS VIDEO:
(MONDO)