Ostavljanje novca na kovčeg pokojnika, hrana na groblju, ispraćanje pokojnika uz muziku... Običaji vezani za sahrane se razlikuju od mesta do mesta. Crna odeća je simbol žalosti za preminulom dragom osobom i postala je tradicija koja predstavlja znak poštovanja i odavanja počasti preminulom. Mada potiče još od rimskog doba, mnogi se pitaju koliko dugo crnina treba da se nosi, a etnolog Jasna Jojić dala je odgovor.
"Što se tiče vremenskog perioda, po starim običajima, ljudi koji su iz dalje familije nose po 40 dana potpunu crninu ili samo jedan detalj - žene maramu, a muškarci flor. Familija se opredeli za to da žali duže. Najbliža rodbina obično nosi crninu makar godinu dana. Majke koje su izgubile sinove nose čak i sedam godina, a ima i onih koji odluče da nose crninu do kraja života. To je lični čin, ali što se tiče običaja, ovo su periodi koji se poštuju", objasnila je Jasna Jojić u emisiji "150 minuta" na Prvoj i istakla da danas sve više mladih odbija da nosi crninu.
"Mlađe generacije sve više odbijaju da nose crninu i počinju da žale onako kako su žalili naši preci, a to je svetlim bojama, pre svega belom. Iz naših fresaka se vidi da se u Srbiji do 13. veka poštovao običaj koji se i danas poštuje u Indiji. Pretpostavljamo da su nam svi običaji i sujeverja došla iz Indije jer je ona najstarija civilizacija. Zato se nosila bela odeća. Ljudi su od 15. veka počeli da žale crninom, ali imam utisak se danas mladi sve više bore protiv toga i da smatraju da se žali dušom, a ne garderobom", rekla je Jasna Jojić, a na pitanje da li se tradicija menjala kada je obred sahrane u pitanju, odgovorila je:
"Tradicija se nije mnogo menjala. Sahrana je jedan od najvažnijih činova koji se dešava u ljudskom životu. Posle rođenja i svadbe, sahrana je treći običaj po važnosti, ali po samom značaju je prvi. Sahrana mora da se ispoštuje", rekla je na Prvoj Jasna Jojić, etnolog.
BONUS VIDEO:
(MONDO)