"Kako stižete da se brinete o sebi i svojim potrebama?", glasilo je pitanje koje je bilo dovoljno za brojne ispovesti.
Ubrzani tempo života, gužve u gradu ili loša organizacija? Šta je doprinelo tome da sve manje imamo vreme predviđeno samo za sebe? Jedna Srpkinja se požalila na nedostatak slobodnog vremena, a to je bilo dovoljno da isplivaju stotine ispovesti. Ako je suditi po njima, većina misli da je danas uobičajeno da "ili nemate vremena ili nemate para".
"Nedavno sam se zaposlila, pre toga sam imala puno vremena da čitam knjige, šetam, treniram, u suštini radim sve što volim (život mi je generalno dosta haotičan i stresan, a ovo su neke stvari koje su me tada smirivale i ispunjavale). Posao koji radim nije toliko stresan, ali nemam apsolutno vremena ni za šta. Pošto živim u malom mestu, putujem 2 sata tamo, 2 sata kući. Krenem na posao - noć je, vraćam se sa posla - opet noć. Nemam snage da se brinem o sebi fizički, žurim da odradim najminijaturnije stvari, sa prijateljima se ni ne viđam. Kako postižete da negujete sebe i svoje hobije kroz ovaj apsolutno haotičan život i odakle vam snaga?", glasila je njena objava.
Usledila su brojna iskustva, a mi vam donosimo samo neka od njih:
- Bukvalno ništa ne postižem.
- Ovako. Radim, 8h "day job", fino plaćen, odgovoran za 101 stvar. Nekad uspem da pobegnem ranije, ali "on call" sam 24/7. Privatno, "tezgarim" vikendom i popodne. Zadnjih dve godine renoviram porodičnu kuću od 300 m2, biće i sledeće godine taj pakao. Nemam dece, predbračno stanje sa devojkom. Administriram 17 kompjutera, ćaletu, sebi, server kući, devojka laptop, ja laptop, mašina na poslu... Čišćenje i krpljenje za majstorima mi je fizička aktivnost. Prijatelja se sećam.
- Welcome to hell. Ili nemaš vremena ili nemaš para ili nemaš energije.
- Imao sam dosta sličnu situaciju. Posao u kancelariji, sedenje uglavnom. Ustanem u 5 i 15. U 6 u bus ka poslu, u 18 dođem kući. Dok jedeš, posediš malo sa svojima, eto ga 19. Već u 20 glava sama pada. Vikend - jedan dan za spavanje, a drugi dan ne znam šta ću pre. Radio tako dve godine i na kraju napustio jer sam se ugojio 40 kg, uništio kičmu od tolikog sedenja, raskinuo sa devojkom jer nisam imao kad, a ni snage da joj se posvetim. To ti je robija.
- Nikako, kad sam imao vremena - nisam imao para. Sad kad imam para - nemam vremena.
- Nemam odgovor jer me isti problemi muče. Ne putujem baš 4 sata, 2-3 u zavisnosti od gužve, što je opet dugo i iscrpljujuće. Iako mi je žao što smo u kolektivnom ropstvu, opet mi je i laknulo da saznam da nisam jedina, ponekad se osetim kao totalni luzer i imam osećaj da svi sve postižu osim mene.
- To se zove odraslost. Kad dođe dete, a nemaš roditelje da ti pripomognu malo, čak i čišćenje kuće je haotično. Čak nekima sam čuo da i lična higijena ispašta.
BONUS VIDEO:
(MONDO)