Novinarka je objavila priču kojom je objasnila zašto želi da ima ista prava kao i sve majke, iako je reč o kućnom ljubimcu. I nastao je rat.
Da li su ljudi koji imaju kućne ljubimce njihovi vlasnici ili se opravdano smatraju roditeljima? Ovo je tema oko koje se pokrenuo rat na društvenim mrežama, a sve zahvaljujući modnoj novinarki Meri Medigan. Ona je za news.com.au objasnila zašto se oseća majkom kada govori o svom psu i zašto misli da poslodavci treba da imaju više razumevanja za roditelje ili vlasnike kućnih ljubimaca. Ovako glasi njena priča:
"Ja sam mama psa i želim istu fleksibilnost oko radnog vremena i razumevanje kao što ih dobijaju majke dece. Treba da pokupiš svoju decu iz vrtića? Ista stvar je i sa mnom jer moj sin ide u vrtić za pse. Naš vrtić je jako skup i košta 65 dolara dnevno. Uz to, dodatno plaćam ako zakasnim. Dakle, moram da idem.
Pre nego što počnete da me mrzite, dopustite da vam objasnim. Obećavam, nisam monstruozna milenijalka koja ne razume koliko su opterećene majke koje rade. Kad sam dobila psa, to me je nateralo da shvatim koliko je teško zaposlenim majkama. Skoro sam odustala od majčinstva, a moj pas, za razliku od beba, spava celu noć. Dobila sam Franka prošle godine. Odrasla sam uz pse, ali oni su mi bili više kao braća i sestre. Frank je samo moja odgovornost.
Mislila sam da će to biti jednostavan odnos. On će biti moj nepokolebljivi slatki saputnik, a ja ću odlaziti na posao i vraćati se kući, dok će me on dočekivati na vratima mašući repom. To bi bilo sjajno. Bila bih poput Keri Bredšo sa psom. Išli bismo zajedno po koktel barovima, a ja bih nosila visoku modu. Kada sam dobila Franka, sve se promenilo. Umesto koktel barova, redovno posećujemo park za pse. Modu sam zamenila odećom koju mi Frank neće uništiti svojim skakanjem po meni.
Griža savesti koju samo majke znaju
Zapravo nisam bila spremna za tu krivicu koju osećaju mame. Da, mogu da ga ostavim ceo dan, ali osećam se loše zbog toga. Osim toga, ako nam u stan dolazi majstor, od popravke veš mašine do rutinskog pregleda stana, moram da budem kod kuće kako bih bila sgiruna da nijedna strana ne bude uznemirena. To je bilo više posla nego što sam očekivala. I puno skuplje.
Da budem potpuno iskrena, opsednuta sam svojim psom. Često posećujem veterinara samo zato što sam svoju hipohondriju prenela na svog krznenog saputnika. Jednom sam dotrčala kod veterinara u suzama jer sam otkrila kvržicu na njegovom malenom telu i tražila sam hitnu medicinsku pomoć. Ispostavilo se da je to bila samo nuspojava godišnje vakcine.
Nemam više vremena za bezvezna druženja
Imati psa zahteva puno vremena. Na primer, često žurim sa posla ili da bih ga pokupila iz vrtića ili jer mi je žao što sam ga ostavila ceo dan. Zaboravite piće nakon posla, žurite kući! Često odbijam društvena okupljanja ako nisu organizovana na mestima gde su psi dobrodošli. Ne mogu da podnesem pomisao da bih ga ostavljala samog i nakon posla. A i posao mi sad nije više tako važan. Prioriteti su mi se promenili, sve zahvaljujući tom malom muškarcu koji povremeno obavi nuždu po kući. Međutim, iako je dodatno opterećenje u mom životu (da, radim to s ljubavlju, ali to je i dalje posao; bilo što što uključuje čišćenje izmeta je posao), ne mogu da dobijem iste pogodnosti kao i majke sa decom.
Želim podršku koju imaju i druge majke
Zavidno gledam kako zaposlene mame mogu da idu ranije s posla, imaju fleksibilno radno vreme ili češće rade od kuće. Svesna sam svoje privilegije. Radim u industriji koja uglavnom želi da pomogne, podrži i osnaži žene. Dakle, postoje sistemi koji pomažu mamama da usklade sve obaveze. Ipak, osećam da istu podršku treba da pružimo i mamama kućnih ljubimaca. Znam da oni nisu deca. Znam da nisam prava mama i nikada neću moći potpuno da razumem teret koji prave majke nose. Ali volim svog psa više nego što sam ikada mogla da zamislim.
Želim da mu pružim najbolji mogući život. I, iskreno, želim da poslodavci počnu da pokreću inicijative koje podstiču vlasnike kućnih ljubimaca da uzmu vreme koje im je potrebno. Ne bi trebalo da tražimo ta prava. Trebalo bi da postoje, a mi da ih koristimo. Možete me nazvati ludo zaljubljenom u svog psa ako želite, ali nisu svi od nas roditelji dece. I ne stidim se da kažem da i mi treba da imamo priliku da se brinemo o svojim psima, mačkama, čak i kućnim gušterima".
Ovo je priča koja je izazvala buru reakcija na društvenim mrežama. Koje je vaše mišljenje?
BONUS VIDEO:
(MONDO)