Zadatak iz matematike koji je posvađao Srbe stigao je i do matematičara Edvarda Frenkela, profesora s Berklija.
Zadatak iz matematike koji je napravio buru na društvenim mrežama u Srbiji, stigao je i do matematičara Edvarda Frenkela, profesora s Berklija. Sve je počelo kada je jedan korisnik Tvitera objavio postavku koja broji više od 200.000 pregleda u jednom danu, ali problem su različiti rezultati koje su Srbi dobijali. Dok su jedni tvrdili da je tačan rezultat 4, drugi su pisali da je broj 1.
"Rezultat je 1. Pritom, ja sam jako loš matematičar", "Prvo zagrada, zatim množenje, zatim deljenje, pa razlomak", "Ovo sam ja postavila prošle godine i bilo je svakakvih odgovora. Rezultat je 4", "Jedni kažu 1, drugi 4. Šta je tačno?", "Meni je izašlo 1/2. Možda smo učili neku drugu matematiku… Meni nisu jasna ova druga rešenja", bili su komentari ljudi. Ovako glasi zadatak:
"Na balkanskom Tviteru je rat zbog ovog matematičkog zadatka. Ne možete da zamislite strast i emocije Balkanaca u vezi sa ovim. Kako biste ga vi rešili?", potpis je sa kojim je ovaj viral prenet na sledeći nivo, tako da ga je prokomentarisao i matematičar Edvard Frenkel, profesor s Berklija. U startu je rekao da je - nejasan.
"Dvosmislen je. Bez zagrada nije jasno kojim redosledom da se radi deljenje i množenje u brojiocu. Ako prvo deljenje (36 podeljeno sa 3) pa množenje sa (8-6), onda je brojilac 24, pa je ukupan rezultat 4. Ako prvo množenje (3 puta (8-6)), onda je odgovor 1. Bez zagrada, postavlja se pitanje šta je podrazumevana procedura. Nije mi jasno. Uobičajeno, deljenje i množenje se smatraju operacijama 'na jednakim osnovama' i zato ih u nedostatku zagrada treba izvoditi s leva na desno, tako da je ukupan odgovor 4. Ali... to je samo jedna mogućnost. Pošto nema tačke (ili 'x') između 3 i (8-6), moglo bi se reći da ovo množenju daje veći prioritet, tako da je odgovor 1", napisao je Frenkel.
Ipak, izgleda da na kraju nema "pobednika".
"Nadam se da je iz gore navedenog jasno da se ovo pitanje ne odnosi na suštinu, već na pravila notacije. U matematici uvek nastojimo da koristimo notaciju na najjasniji mogući način, kako bismo izbegli dvosmislenost. Ova formula nije napisana na dobar način jer zahteva da se vratite na neka podrazumevana pravila. Ali čija su podrazumevana pravila?", napisao je profesor i dodao:
"Zamišljam školskog učitelja koji govori učenicima koja su to pravila, a zatim testira da li su učenici zapamtili ta pravila. Ovo nije pravi način podučavanja matematike, po mom mišljenju. Jednostavnim stavljanjem zagrada na prava mesta izbegava se dvosmislenost i onda se problem može lako rešiti izvođenjem zahtevanog proračuna", zaključio je.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)