Marineli i Dajanu je trebalo tačno dve godine i dva dana da sagrade kuću u šumi i usele se sa dvoje dece. Grad su zamenili prirodom i nisu zažalili. Sve je posledica odluke da počnemo da živimo zdravije.
"Prvo smo počeli da spremamo zdravu hranu i duže provodimo u prirodi, a onda smo poželeli svoju baštu i voćnjak. Sa pandemijom Covid-19 i ratovima u svetu, lakše je kada znaš da imaš parče svoje zemlje. Izgleda da smo pobegli od stresa, pritiska i kratkih rokova u poslu koji radimo, zapravo smo otišli da živimo u prirodi jer smo hteli", rekli su na početku razgovora za hrvatski Indeks. I jedni i drugi su i dalje vezani za grad jer tamo rade, ali kao veliku prednost ističu to što su okruženi prirodom pre i posle posla.
Prednosti života na selu
"Prednosti je mnogo, a najveća je to što našeg sneška niko ne obori kada idemo na spavanje. Šalim se, najvažnije je da je broj sati provedenih u prirodi značajno povećan u odnosu na period kada smo živeli u stanu. Druga najveća prednost je što, kada živite u prirodi, imate mnogo mogućnosti za dodatne sadržaje, tako da možete postaviti trpezarijski sto u šumi ili, kao mi, napraviti malu sobu za igru ili spavanje šumu. Zato što živimo u prirodi, možemo da doručkujemo u šumi, deca nam spavaju u ležaljkama, a sami smo organizovali svadbu u šumi", nastavili su da otkrivaju svoj život na selu.
Tvrde da se, pošto žive u šumi, više ne bore sa alergijom na polen, iako im je kuća okružena istim drvećem kao i stan u gradu. Međutim, život u šumi nije uvek tako bajkovit kako na prvi pogled zvuči.
"Nije bilo struje i vode, jednom smo morali da kontaktiramo komšiju da traktorom očisti sneg sa naše staze do magistralnog puta, koji se redovno čisti. Možda je najteža prepreka bila kada je jak vetar rušio drveće na jedini način na koji možemo izaći iz šume, ali motor i dobra volja sve ovo prevazilaze. cena, koja je jako mala za ono što dobija svaki dan", otkrio je mladi bračni par.
Štaviše, kroz smeh kažu da i čak i kad se svađaju, ne svađaju se zbog toga gde su odlučili da žive. Za njih je život na selu, među šumom daleko bolji od onog u gradu. Otkako su se preselili, još 30 porodica je kupilo parcele u blizini. Marinela i Dajan iz Banja Luke preselili su se u prirodu da bi bili sami, ali se njihov selidba toliko dopala prijateljima i poznanicima da su poželeli da učine isto.
Njihovim koracima krenuli i ostali
"Preko 30 porodica kupilo je plac u blizini, a oni koji nisu, ostaju kod nas više nego ikad. Kada naša deca posle vrtića uđu u kola, odmah pitaju ko danas dolazi. Jedno je sigurno, uvek ima dovoljno", dodaju.
Četvoročlana porodica odlučila je da sve više aktivnosti iz zatvorenog prostora premesti na otvoreni prostor. Njihovo pravilo je -
što više igre na otvorenom, bez obzira na godišnje doba. Za dečije aktivnosti napravili su kuhinju na otvorenom, ljuljaške, kamen za penjanje... Nikada nisu požalili zbog odluke: "Važno je da oba partnera imaju istu perspektivu".
Posle 730 dana, ova porodica više nije htela da se vrati u svoj stan, a na društvenim mrežama je počela da deli detalje iz svakodnevnog života u šumi.
"Ne mislimo da svi treba da žive kao mi i ne tvrdimo da je to jedini ispravan način. Svako živi kako misli da treba, a mi smo želeli da delimo svakodnevicu jer nekome može da bude podsticaj da se presele na periferiju grada ili na selo. Svako sam odlučuje gde će da živi, a na TikToku se vidi da ima mnogo onih koji su za i kamo sreće da se neki od njih sele u prirodu", kažu Marinel i Dajana koju su podelile savete svima onima koji razmišljajuo preseljenju iz grada na selo ili u šumu.
"Kada smo kupovali zemljište, ljudi sa sela su nas pitali zašto odlazimo iz grada. Oni bi baš voleli da se presele u grad da mogu. Zato je važno da oba partnera imaju istu perspektivu i da to žele. Onda sve ide lako", objašnjavaju.
Šta treba uzeti u obzir prilikom kupovine zemljišta?
Što se tiče konkretnih saveta, iskustvo im je pokazalo da je najbolje kupiti zemljište koje nije pored glavnog puta (zbog buke, prašine i leti vrućeg asfalta).
"Odlično je ako zemljište ima šumu jer to znači mnogo hlada. Ne treba se plašiti izgradnje infrastrukture ako je zemljište na idealnoj lokaciji. Napravili smo i pristupni put, doveli vodu i struju i kopali septička jama To je normalan proces koji nije komplikovan. Kada malo istražite, što je parcela veća, to bolje, idealno najmanje 2.000 kvadratnih metara", dodaju.
Marinela i Dajan su uvereni da u okolini ima mnogo gradova koji još uvek imaju gotovo netaknutu prirodu na manje od 20 minuta vožnje od centra.
"Neverovatno je da je danas u većini gradova jeftinije imati kuću nego stan. Ako to kažete strancu, neće verovati. Živimo na samo 15 minuta od centra grada i nije nam problem da vozimo", istakli su. Na kraju, kažu da je dobro obratiti pažnju na to da parcela nudi uslove za izgradnju što veće samoodrživosti i samostalnosti.
"Proverite orijentaciju parcele prema suncu, mogućnost postavljanja solarnih panela i prikupljanja kišnice. Blizina šume je važna i za voće, drva za ogrev i humus za baštu. Zemljište treba da bude osunčano jer je solarna energija glavna. Ključ samoodrživosti privlači i želja za samoodrživošću, potrebna vam je struja, vaša voda, vaša hrana. Preseljenje u prirodu može biti izazovno, ali uz prave korake i planiranje može postati najbolja odluka koju ćete ikada doneti", zaključio je par u intervjuu za Indeks.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.B.)