"Bliži se svadba i uspećemo, ako ništa, sami da pokrijemo skoro sve troškove. Naime, hteli smo svadbu i to je to, nema dileme, ali me zanimaju vaša iskrena iskustva (iako znam da većina još nije pred ovom fazom života) sa troškovoma svadbe. Svadba je, što bi se reklo, standardna (130-150 gostiju). Ono što mene zanima, da li ste uspeli da pokrijete i u kom procentu svadbu (ako niste celu)? Naravno da na to ne gledamo kao trošak niti slično (ne bismo ultrošili toliko vremena, živaca i novca uostalom) ali voleo bih da znam koja su realna iskustva ljudi jer znamo da koverte više služe kao pomoć mladencima nego kao poklon", glasilo je jednom prilikom pitanje na Reditu koje je pokrenulo diskusiju.
Srbi su izneli svoja iskustva koja su poprilično različita. Dok su neki pokrili troškove i uspeli da zarade, drugi su istakli da nisu. Otkrili su i koje stvari ne bi plaćali da mogu da vrate vreme. Evo šta su pisali:
"Mi smo imali oko 150 ljudi, bili smo u plusu možda 1.800 evra, taman za medeni mesec. U principu, restoran se uvek isplati, svi to pokriju, pa još malo preko, ali je fora što postoji milion troškova za koje nisi očekivao - od onih za kićenje, preko odela, cipela, torte, burmi plus naravno bend, matičar i zato - što više ljudi, to si više u plusu jer su ti troškovi van restorana isti, zvao ti 10 ljudi ili 1.000.
Mali savet - što manje para na dekoraciju, to je jedna prevara najobčinija. Mi smo sami izrađivali karte pića i pozivnice, mnogo smo se zeznuli na njenoj venčanici koja se ispostavila baš lošom, a preskupom, pa je kuma između svadbe i slikanja trčala da joj kupi drugu haljinu koja se na kraju mnogo bolje pokazala. Generalno, s iskustvom posle, verovatno bismo potrošili još bar 1.500 evra manje na sve, ali nas je i bilo briga jer je bilo prejako zezanje i najlepši dan u životu".
"Imali smo 190 zvanica. Preteklo tipa 7.000 evra, računao sam sve u trošak (burme, venčanica, odelo…)".
"Žena i ja smo unapred godinu dana od zakazivanja restorana, završavali svakog meseca po nešto: burme, odelo, venčanicu, kapare itd... I to nam je bio dosta pametan potez, nismo osetili troškove, od svake plate odvoji se deo i plati se nešto. Kada se završila svadba i kada smo sve isplatili, tj. restoran i muziku, ostalo nam je oko 1.700 evra. Uglavnom ljudima ostane, ali nama su pretežno gosti bili mladi ljudi i tu je nepisano pravilo, nosiš pare makar da pokriješ mesto, sve preko toga je gratis. Isto smo imali 130 gostiju".
"Ne, ali nismo išli da pokrijemo već smo se opustili i odlučili da potrošimo ušteđene pare, ni na čemu nismo štedeli i cilj nam je bio da se provedemo i da se gosti provedu. Vratili smo nekih 80 odsto, a svadba je bila fantastična".
"Mi našu svadbu nismo otplatili, niti smo planirali da zaradimo sa tipa 600 zvanica. Pravili smo svadbu za užu rodbinu (oko 60 ljudi za vreme najjačeg talasa korone). Ljudi su došli da se zabave jer mi smo tako planirali. A najbolja stvar, par dana posle toga smo saznali da smo trudni. Bilo veselo".
"Ja se nadam da ću pokriti barem salu koja će biti nešto manje od 8.000 za 250 ljudi. Bio bih skroz OK sa tim".
"Cena po stolici je 47 evra, bez muzike, fotografa, dekoracije. Biće jos troškova za burme, odelo, venčanicu itd... Pravimo malu svadbu za najbliže, 60 zvanica. Ne očekujem nikakvu zaradu već sigurno minus i to realno minimum 2.000. Sestra mi se udala letos, 150 gostiju, suma sumarum, izašli su sa minusom od preko 3.000 evra na kraju".
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)