"Budimpeštu vredi posetiti u bilo koje doba godine. Izabrao sam septembar, a jedna od atrakcija koju sam planirao da posetim je jedinstveni njujorški kafić. Tamo dolaze turisti iz celog sveta. Svako želi svojim očima da vidi ovo jedinstveno mesto za koje se godinama govori da je najlepši objekat ovog tipa na svetu. Neki turisti, uprkos jedinstvenom enterijeru kafića, mogu da se osećaju razočarano.
New York Cafe je otvoren 1894. godine i od tada je jedna od najzanimljivijih atrakcija u Budimpešti. Tamo redovno dolaze gosti iz celog sveta, ne samo turisti, već i poznate ličnosti, poput pisaca i umetnika. Neki ljudi misle da su dani njegove slave davno prošli. Posle Drugog svetskog rata kafić je propao. U to vreme objekat je služio kao prodavnica sportske opreme. Konačno, 1954. godine, kafana je ponovo otvorena i njen nekadašnji enterijer je obnovljen. Do danas može da se pohvali titulom 'najlepšeg kafića na svetu', koja se pojavljuje i u logotipu i na salvetama.
Svaki turista želi da vidi izvanredan enterijer. Ovo nije iznenađujuće, jer je pravi dragulj. Tamo ne nedostaje luksuza, brojnih fresaka od kojih je teško odvojiti pogled i žive muzike. Ima mnogo gostiju koji žele da uđu. Moram da priznam da sam bio uzbuđen kada sam konačno uspeo da uđem u kafić. Dekoracija je veoma impresivna, ali nisam očekivao da će objekat biti tako ogroman. Unutra ima dosta stolova u prizemlju i na spratu, ali bilo je nemoguće sve ih izbrojati. Kafić je bio prepun i skoro svaki sto je bio zauzet. Nakon što sam čekao unutra nekoliko minuta, konobarica me je odvela na prazno mesto. Sama usluga me je impresionirala od samog početka jer su svi bili veoma ljubazni.
Sto za dve osobe koji sam zauzeo možda nije imao najbolju lokaciju, jer je bio odmah pored prozora i imao sam pogled na gomilu ljudi, ali je bilo tiho. Kada sam pogledao jelovnik, znao sam da ovo nije mesto gde gosti dolaze da se najedu, već samo da se lepo provedu uz šoljicu kafe. Odlučio sam se za mali dezert od kapućina i tiramisua. Dok sam čekao porudžbinu, primetio sam da je ploča lepljiva i da su na njoj bila zrna soli.
Druga stvar koju sam primetio je da čak i za malu porudžbinu ponekad morate dugo da čekate. Iako je moja stigla posle 10-ak minuta, par koji je zauzeo sto pored mog morao je da bude strpljiv. Na običnu kafu su čekali oko 30-40 minuta i nekoliko puta tražili od konobarice. Neposredno pre nego što je konobarica došla sa mojom porudžbinom, dobio sam kolačić i šolju vode. Konačno, došlo je vreme da probamo tiramisu. Moram da priznam da je ukus bio sasvim običan, pa čak i nešto lošiji od onih koje sam do sada probao.
Kasnije sam malo prošetao po kafiću da vidim gornji sprat. Ispostavilo se da nisam jedini, jer je bilo dosta turista sa fotoaparatima i većina ih je sigurno došla samo zbog slikanja. Oni koji mogu sebi da priušte, svakako bi trebalo da uvrste ovu tačku na svoju listu razgledanja, makar samo zbog neverovatnog i jedinstvenog dizajna enterijera. Avionske karte do Budimpešte možete da nađete po zaista atraktivnoj ceni. To je idealno mesto za vikend, ali i duži boravak. Ipak, što se tiče konkretnog ovog kafića, mislim da se nikada više neću vratiti tamo. Usluga bi trebalo da bude bolja".
BONUS VIDEO: