Na prvi pogled izgleda kao otpad, ali ovo je dom stotinama ljudi. Migingo, malo ostrvo na Viktorijinom jezeru, postalo je jedno od najnaseljenijih mesta na svetu. Ovde, između Kenije i Ugande, vodi se ne samo svakodnevna borba za opstanak, već i spor oko granica i ribe.
Na ovoj steni manjoj od fudbalskog terena funkcioniše život koji je teško zamisliti. Uske uličice od talasastog lima, barovi i hiljade čamaca u zalivu stvaraju jedinstven pejzaž siromaštva i preduzimljivosti. Migingo je istovremeno simbol ljudske snalažljivosti i haosa. Mesto koje fascinira, ali i plaši.
Upravo u okolini ovog ostrva krije se pravi dragulj - nilski smuđ. Ova vrsta ribe, cenjena na svetskim tržištima, privlači ribare iz cele Istočne Afrike. Zahvaljujući njoj, život na ostrvu, iako težak, ima smisla.
"Ovo je najprofitabilnija stena u Africi", kažu lokalni ribari.
Svaki kvadratni metar je ovde dragocen, jer ispod jezerske površine leži izvor prihoda koji može da promeni sudbinu čitavih porodica.
Spor između Kenije i Ugande - kome zapravo pripada Migingo?
Od početka 21. veka Migingo je tačka sukoba u odnosima između Kenije i Ugande. Iako većina mapa pokazuje da pripada Keniji, Ugandijci su 2004. zauzeli ostrvo, šaljući tamo svoje službenike. Od tada ga zajednički patroliraju službe obe zemlje.
Predsednik Ugande zvanično je priznao da ostrvo pripada Keniji, ali u praksi zajedničko upravljanje i dalje izaziva tenzije. Danas, red i mir održava 24 naoružana vojnika, po 12 iz svake zemlje. Granica praktično prolazi kroz sredinu uske stene, ali život ide dalje.
Kako izgleda život na ostrvu Migingo?
Na Migingu nema drveća, ulica ni trgova. Kuće stoje jedna pored druge, a između njih jedva može da se prođe. Stanovnici žive u stalnoj buci, u dimu i mirisu ribe. Nedostaju kanalizacija, čista voda i privatnost. Ipak, ljudi ne žele da napuste ovo mesto, jer samo ovde mogu da zarade više nego u gradu.
Uveče ostrvo ne spava. U barovima svira muzika, muškarci piju domaću rakiju i razgovaraju o ulovu. Tu su i apoteka, crkva, pa čak i bioskop. Ipak, gužva i nedostatak higijene pogoduju bolestima. HIV, žutica i sifilis ovde su česti.
Nilski smuđ - ribe koje su promenile Viktorijino jezero
Pre više od pola veka u Viktorijino jezero pušten je nilski smuđ, predator koji dostiže i do dva metra dužine. Eksperiment je imao za cilj da ojača ribolov, ali je doveo do ekološke katastrofe. Iz jezera je nestalo više od 250 domaćih vrsta riba, a ekosistem se drastično promenio.
Danas je nilski smuđ istovremeno blagoslov i prokletstvo. Zapošljava tri miliona ljudi u Keniji, Ugandi i Tanzaniji, ali njegova populacija iz godine u godinu opada. Sa porastom temperature vode i padom nivoa kiseonika, Viktorijino jezero polako presušuje, a ulovi postaju sve manje isplativi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: