Zamislite da ste na otvorenom moru, a oko vas samo ledena voda i sivo nebo. Motor je otkazao, obala je nestala iz vida, a na brodu imate svega 20 litara vode za troje ljudi. Prođe dan, nedelja, mesec. Brat i bratanac umiru pred vašim očima, a vi ostajete sami usred Ohotskog mora i plutate još 26 dana, gubeći gotovo kilogram telesne težine dnevno. Ukupno 67 dana pakla. I preživite.
Ovo nije scenario filma katastrofe. Ovo je stvarna priča 46-godišnjeg Mihaila Pičugina, koji je 2024. godine proveo 67 dana plutajući Ohotskim morem sa gotovo nikakvim zalihama hrane i vode. Na put je krenuo sa bratom Sergejem i 15-godišnjim bratancem Iljom, a vratio se jedini. Način na koji je uspeo da preživi i dalje izaziva nevericu stručnjaka i spasilaca.
Kako je sve počelo?
Mihail Pičugin, njegov brat Sergej i bratanac Ilja krenuli su 4. avgusta 2024. godine ka Šantarskim ostrvima. Želeli su da vide jedinstvenu populaciju grenlandskih kitova. Poneli su 20 litara vode za piće, nešto žitarica i rezanaca, a računali su da će im zalihe biti dovoljne za dve nedelje. Imali su čamac-katamaran na naduvavanje, toplu odeću i pojaseve za spasavanje. Delovalo je da su o svemu razmišljali.
Na povratak su krenuli 9. avgusta. Od obale ih je delilo svega 19 kilometara kada je motor u jednom trenutku otkazao. Pokušali su da veslaju, ali nisu uspeli da savladaju talase. More ih je odvuklo sve dalje od kopna.
67 dana u ledenom paklu
Ohotsko more u jesen nije nimalo gostoljubivo. Voda je veoma hladna, duvaju jaki vetrovi i česte su oluje. Čamac je plutao sve dalje od obale i na kraju prešao više od hiljadu kilometara.
Zalihe hrane i vode brzo su potrošene. Mihail je skupljao kišnicu kako ne bi umro od žeđi. Tokom ledenih noći od hladnoće su ga štitili vreća za spavanje, punjena kamiljom dlakom i zimska obuća.
Organizam tinejdžera prvi nije izdržao. Ilja je preminuo 41. dana plutanja, od posledica hladnoće i gladi. Nešto kasnije umro je i Sergej. Mihail je ostao sam, sa telima brata i bratanca u čamcu. Sačuvao ih je sve do kraja kako bi porodica mogla da ih sahrani.
Kako je uspeo da preživi?
Stručnjaci izdvajaju nekoliko mogućih razloga zbog kojih je Pičugin uspeo da preživi toliko dugo.
Prvi je njegova velika početna telesna masa. Mihail je tokom plutanja izgubio oko 50 kilograma, gotovo polovinu telesne težine. Kada nema hrane, organizam počinje da koristi sopstvene energetske rezerve, uključujući masno tkivo. Ono što bi u svakodnevnom životu predstavljalo zdravstveni rizik, u ekstremnoj situaciji moglo je da mu obezbedi dodatnu rezervu energije.
Drugi faktor bio je psihološki. Spasioci često ističu volju za preživljavanjem kao veoma važnu u ovakvim situacijama.
"Nemam izbora, kod kuće me čekaju majka i ćerka", govorio je Mihail.
Razmišljao je o porodici i ljudima koji ga čekaju, a upravo mu je to, kako je kasnije govorio, davalo snagu da nastavi da se bori.
Treći faktor bila je kišnica, kao i ono malo hrane do koje je eventualno mogao da dođe na moru. Slatke vode na otvorenom moru nema, pa je Mihail skupljao kišnicu. Prema pojedinim navodima, moguće je da je uspevao i da ulovi poneku ribu.
Spas sa broda "Angel"
Čamac su 14. oktobra 2024. primetili ribari sa broda "Angel" kod obale Kamčatke. U prvi mah pomislili su da vide otpad ili bovu. Kada su uključili reflektor, u čamcu su ugledali čoveka. Iscrpljenog, sa dugom bradom, ali živog. Poslednjim atomima snage mahao je rukama i dozivao ih.
Kada su Mihaila izvukli na brod, imao je približno upola manje kilograma nego kada je krenuo na put. Odmah je prebačen u bolnicu u Magadanu.
Za 67 dana plutanja Pičugin je prešao više od hiljadu kilometara. Njegov slučaj privukao je ogromnu pažnju jer je u malom čamcu prešao Ohotsko more od zapada ka istoku i uspeo da preživi više od dva meseca.
Posle spasavanja - krivični postupak
Priča Mihaila Pičugina potresla je Rusiju, ali njegovim spasavanjem nije sve završeno. Protiv njega je pokrenut postupak zbog navodnog kršenja bezbednosnih pravila koje je, prema optužbi, dovelo do smrti njegovog brata i bratanca.
Tužilaštvo je za njega zatražilo tri godine zatvora u kaznenoj koloniji blažeg režima, dok je Mihail delimično priznao krivicu.
Šezdeset sedam dana na moru, više od hiljadu kilometara plutanja, smrt dve bliske osobe, žeđ, glad i ledene noći. A sve je počelo putovanjem na kojem su želeli da vide kitove.
Mihail Pičugin preživeo je zahvaljujući kišnici, toploj opremi, sopstvenim telesnim rezervama i, kako je sam rekao, mislima o porodici koja ga čeka kod kuće.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)