- U Južnoj Koreji raste broj mladih koji odustaju od veze, braka i dece jer to više ne mogu da priušte.
- Taj trend je dobio naziv sampo generacija, a širi se i na odricanje od stana, karijere i drugih životnih ciljeva.
- Država pokušava da ih podstakne subvencijama i merama za porodice.
Za sve veći broj mladih u Južnoj Koreji ljubav, brak, deca i sopstveni stan više nisu životni ciljevi, već luksuz koji ne mogu ili ne žele da plate. Generacije njihovih roditelja odrastale su uz prilično jasan plan - završiti školovanje, pronaći posao, venčati se, kupiti stan i dobiti decu. Međutim, veliki broj mladih u Južnoj Koreji odlučio je da tim putem uopšte ne krene.
Oni su dobili naziv "sampo generacija", odnosno "generacija koja je odustala od tri stvari". To su:
- zabavljanje,
- brak i
- roditeljstvo.
Izraz ne znači da su baš svi mladi Korejci izgubili želju da se zaljube ili osnuju porodicu. Mnogi od njih smatraju da za takav život nemaju dovoljno novca, vremena ni sigurnosti. Umesto da pokušavaju da ispune očekivanja koja im deluju nedostižno, odlučuju da ih potpuno odbace.
Od 3 stvari do odustajanja od svega
Naziv "sampo generacija" počeo je da se koristi početkom prošle decenije. "Sam" na korejskom znači "tri", dok se "po" odnosi na odustajanje. Termin je najpre obuhvatao mlade koji su se odrekli ljubavnih veza, braka i dece, ali se lista ubrzo proširila.
Tako je nastala "opo generacija", koja je, pored prve tri stvari, odustala i od kupovine nekretnine i održavanja bliskih odnosa. Potom se pojavio izraz "čilpo generacija", koja se odnosi na mlade koji su precrtali karijeru i životne snove.
Na kraju je počelo da se govori o "N-po generaciji", pri čemu slovo N označava neodređeni broj stvari kojih su se mladi odrekli. To više nije samo odbijanje braka, već osećaj da je čitav paket odraslog života postao nedostižan.
Sampo generaciju ne povezuje određeni muzički ukus, način oblačenja ili političko opredeljenje. Zajednički su joj umor, finansijska nesigurnost i uverenje da se veliki trud više ne završava nužno boljim životom.
Zašto mladi odustaju od ljubavi?
Izlasci i zabavljanje koštaju, a ozbiljna veza u Južnoj Koreji često nosi očekivanje da će voditi ka braku. Brak zatim podrazumeva rešavanje stambenog pitanja, organizovanje skupog venčanja i planiranje porodice. Za mlade koji se bore sa nesigurnim poslovima, dugim radnim vremenom i visokim cenama nekretnina, veza zato može da izgleda kao još jedna obaveza koju ne mogu da ispune.
Istraživanja o ovom fenomenu ukazuju na rast troškova života i stanovanja, otplatu studentskih dugova i teško pronalaženje stabilnog zaposlenja kao važne razloge zbog kojih se ljubav, brak i roditeljstvo odlažu na neodređeno vreme. To je posebno izraženo kod žena. Iako su sve obrazovanije i prisutnije na tržištu rada, od njih se i dalje često očekuje da nakon venčanja preuzmu najveći deo brige o kući i deci. Zbog toga neke ne odbacuju ljubav, već brak zasnovan na pravilima koja smatraju nepravednim.
Zemlja pokušava da ih ubedi da promene odluku
Posledice njihovih izbora postale su problem čitave države. Južna Koreja godinama se suočava sa izuzetno niskom stopom fertiliteta, zbog čega vlasti ulažu novac u pomoć roditeljima, stanovanje mladih, čuvanje dece i produžena roditeljska odsustva.
Pojedini gradovi organizuju čak i događaje za upoznavanje samaca, nadajući se da će se iz novih parova kasnije roditi brakovi i deca. Ipak, takvi pokušaji teško mogu da reše probleme zbog kojih su mladi uopšte počeli da odustaju.
Najnoviji podaci doneli su mali preokret. Prema zvaničnoj statistici, u Južnoj Koreji je tokom 2025. rođeno približno 254.500 beba, 6,8 odsto više nego godinu ranije. Prosečan broj dece po ženi povećan je sa 0,75 na 0,80, čime je nastavljen oporavak nakon rekordno niskih 0,72 iz 2023. godine. Uprkos rastu, ta stopa ostaje daleko ispod nivoa od približno 2,1, potrebnog za jednostavnu obnovu stanovništva.
Stručnjaci upozoravaju da je još rano zaključiti da je dugoročni trend zaustavljen. Na porast broja rođenih uticali su brakovi odlagani tokom pandemije, kao i činjenica da je brojnija generacija ljudi rođenih početkom devedesetih stigla u godine u kojima se najčešće osnivaju porodice.
Odluka samo generacije možda zvuči radikalno, ali iza nje se krije jednostavno pitanje koje se više ne postavlja samo u Južnoj Koreji. Ako posao ne garantuje sigurnost, a trud ne omogućava sopstveni dom i porodicu, zbog čega bi mladi nastavili da igraju po pravilima svojih roditelja?
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)