- Mlada je nakon bacanja sita preko krova morala da uzme dečaka u naručje i okrene ga tri puta, što je običaj poznat kao nakonče.
- Ritual se vezuje za staro verovanje da će mladencima da donese plodnost, mnogo zdrave dece i, u nekim sredinama, muškog naslednika.
"Ja mislila bacim sito i gotovo, kad ono... Čekaj, snajka, nismo završili", piše u opisu snimka sa TikTok-a koji je privukao pažnju zbog niza običaja koji su sačekali mladu po dolasku u kuću njenog supruga. Nakon što je bacila sito preko krova, mlada je dobila još jedan zadatak, da uzme dečaka u naručje i okrene ga tri puta.
Ovaj prizor mnogima može da deluje neobično, posebno onima koji se sa ovakvim ritualima nisu susretali na svadbama. Ipak, iza njega se krije staro narodno verovanje koje je u pojedinim krajevima Srbije bilo važan deo dočeka mlade u novom domu.
Reč je o običaju poznatom kao nakonče, a upravo se za njega vezuje verovanje da će mladencima doneti mnogo zdrave dece. Nekada se verovalo da određeni postupci, predmeti i simbolični gestovi mogu da utiču na sreću porodice, plodnost i napredak domaćinstva. Zato je dolazak mlade bio praćen čitavim nizom rituala, od kojih su neki opstali do danas, dok su drugi gotovo zaboravljeni.
Zanimljivo je da u tradicionalnim svadbama gotovo ništa nije bilo prepušteno slučaju. Od toga šta mlada nosi, preko predmeta koje dobija na ulazu u kuću, pa sve do toga ko je prvi dočekuje, svaki postupak mogao je da ima određeno značenje. Ipak, običaji nisu bili isti u svim delovima Srbije, pa se njihovo izvođenje i tumačenje razlikovalo od sela do sela, pa čak i od porodice do porodice.
Šta je nakonče i zašto mlada okreće dečaka tri puta?
Nakonče je, prema tradicionalnom običaju, najčešće najmlađe muško dete iz mladoženjine porodice koje se mladi daje u naručje pre nego što ona prvi put uđe u kuću svog supruga. U pojedinim verzijama rituala mlada dete podigne, a zatim ga tri puta okrene u krug, dok se negde navode i drugi pokreti.
Verovanje koje prati ovaj običaj odnosi se na potomstvo. Smatralo se da će mlada, nakon što uzme nakonče, i sama da ima mnogo zdrave i lepe dece. U sredinama u kojima se posebno insistiralo na muškom nasledniku, ovaj ritual povezivao se i sa željom da supružnici dobiju sina.
Takva verovanja odražavaju vreme u kojem je porodica imala važnu ekonomsku i društvenu ulogu, a rađanje dece, naročito muških potomaka, smatralo se važnim za nastavak porodične loze. Danas se ovaj običaj uglavnom posmatra kao deo kulturnog nasleđa i porodične tradicije, a mnogi ga izvode jer su ga poštovale i prethodne generacije.
Upravo zbog toga snimci poput ovog često izazivaju pažnju na društvenim mrežama. Ono što je jednoj porodici sasvim uobičajen deo svadbenog dana, nekome ko dolazi iz drugog kraja zemlje može da bude potpuno nepoznato.
Sito preko krova nije bilo samo za ukras
Ovaj običaj se u različitim varijantama sreće u srpskoj tradiciji, naročito prilikom dolaska mlade u kuću mladoženje. Svekrva bi mladi predala sito u kojem su se mogli nalaziti žito, jabuka, bombone, orasi i drugi simbolični darovi. U nekim krajevima mlada je najpre bacala sadržaj sita prema svatovima, a zatim i samo sito preko krova kuće.
Žito je predstavljalo plodnost, rodnu godinu i blagostanje, dok su jabuke i drugi darovi mogli da simbolizuju napredak, zdravlje i sreću. Pojedini običaji imali su i dodatna značenja: jabuka se, na primer, bacala preko glave, a u nekim sredinama verovalo se da će se osoba koja je uhvati uskoro da se uda ili oženi.
Posebno je bilo važno šta će da se dogodi sa sitom nakon bacanja. Prema jednom od rasprostranjenih tumačenja, ako bi se zadržalo na krovu, verovalo se da će i mlada da ostane u novom domu. Ako bi palo na zemlju, u pojedinim sredinama sledili su drugi rituali, pa čak i simbolično gaženje sita.
Iako danas ovaj prizor izgleda kao zabavan zadatak za mladu, nekada je predstavljao simboličan način da se požele stabilan brak, napredak porodice i dug zajednički život. Sito je, dakle, bilo mnogo više od predmeta koji se koristi u domaćinstvu. Postalo je deo rituala kojim se mladin dolazak u novu porodicu obeležavao posebnim željama i očekivanjima.
Mlada nekada nije mogla tek tako da uđe u novi dom
Još jedan običaj koji se i danas može videti na pojedinim venčanjima jeste prenošenje mlade preko kućnog praga. Iako se ovaj gest danas često doživljava kao romantičan trenutak između supružnika, njegova simbolika mnogo je starija. U narodnim verovanjima prag nije bio samo deo građevine, već i simbolična granica između spoljašnjeg sveta i porodičnog doma. Za njega su se vezivala različita verovanja o zaštiti kuće i precima, a u pojedinim tumačenjima smatralo se da mlada ne bi trebalo da ga prvi put pređe na uobičajen način.
Zato je mladoženja, prema običaju, trebalo da je prenese preko praga. Na taj način se simbolično obeležavao njen ulazak u novu porodicu, ali i prelazak iz jednog životnog razdoblja u drugo. Kao i kod drugih rituala, tumačenja nisu bila svuda ista. Neki su običaj zadržali zbog verovanja koja su se prenosila generacijama, dok ga danas mnogi izvode kao deo svadbene ceremonije, bez posebnog razmišljanja o njegovom prvobitnom značenju.
Med na pragu i jastuk na krovu
U pojedinim krajevima Srbije zabeleženi su i običaji koji podrazumevaju da mlada premaže kućni prag medom. Ovaj slatki sastojak simbolično se povezivao sa željom da život supružnika bude sladak, skladan i ispunjen ljubavlju. Med se u narodnoj tradiciji često vezivao za blagostanje i slogu, pa se njegova upotreba u svadbenim ritualima može posmatrati kao simbolična želja da mladenci izbegnu nesuglasice i da njihov zajednički život bude prijatan.
U drugim sredinama pojavljivali su se običaji sa jastukom koji se baca na krov, kao i različiti rituali sa jajetom. Njihovo značenje nije bilo potpuno jednako jer negde su bili povezani sa plodnošću i potomstvom, a negde sa napretkom, srećom i zaštitom novog doma. Upravo ova raznovrsnost pokazuje koliko je svadbena tradicija u Srbiji bogata.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)