- Venecija, Barselona, Halštat i Dubrovnik suočavaju se sa posledicama masovnog turizma: gužvama, pritiskom na infrastrukturu i rastom cena stanovanja.
- Lokalne vlasti uvode mere poput naknada za ulazak, ograničenja turističkog izdavanja stanova i koordinacije dolazaka kruzera kako bi smanjile pritisak.
Uske ulice, šarene kuće, kanali i pejzaži kao sa razglednice učinili su pojedina evropska mesta snom gotovo svakog putnika. Međutim, iza fotografija koje svakodnevno obilaze društvene mreže krije se i druga strana turizma: prepuni trgovi, zakrčene ulice, sve skuplji stanovi i stanovnici koji sve teže pronalaze mir u sopstvenim naseljima.
Od Venecije, preko Barselone, do malog austrijskog Halštata, pojedine destinacije suočavaju se sa posledicama prekomernog turizma. I dok milioni ljudi žele da ih posete makar jednom u životu, lokalne vlasti pokušavaju da pronađu način da zaštite mesta zbog kojih su ona uopšte postala toliko popularna.
Venecija: Grad kanala u kojem je sve teže živeti
Venecija je jedan od najprepoznatljivijih gradova na svetu. Njeni kanali, gondole, mostovi i istorijske građevine čine je destinacijom koja se često nalazi na listama želja putnika iz celog sveta. Ipak, popularnost ima i svoju cenu. U najposećenijim delovima grada, naročito oko Trga Svetog Marka i mosta Rialto, veliki broj turista stvara gužve koje otežavaju kretanje, posebno tokom najprometnijih dana. Problem nije samo u tome što posetioci moraju da čekaju da naprave fotografiju ili da se probiju kroz uske ulice.
Masovni turizam otvara i ozbiljnije pitanje: može li istorijski grad da sačuva svoj karakter ako broj turista postane nesrazmeran potrebama stanovnika?
Prema podacima koje navodi turistički portal Venecije, istorijski deo grada imao je 2023. godine više registrovanih turističkih kreveta nego stanovnika. To dobro ilustruje razmere promene kroz koju prolazi ovaj deo Italije.
Venecija je zato pokušala da reguliše dolazak jednodnevnih posetilaca uvođenjem naknade za ulazak određenim danima. Tokom 2026. godine ona je iznosila pet evra za one koji su je platili dovoljno unapred, odnosno deset evra za kasnije rezervacije. Međutim, sama naknada nije ograničavala ukupan broj turista, a njen stvarni uticaj na smanjenje gužvi ostao je upitan. Probni period za 2026. završen je 26. jula, pa naknada trenutno nije na snazi.
Barselona: Kada turizam počne da utiče na cenu stanovanja
Barselona je grad koji objedinjuje arhitekturu, plaže, bogat noćni život i mediteransku atmosferu. Nije teško da se razume zašto je među najtraženijim evropskim destinacijama, ali upravo ta popularnost godinama izaziva nezadovoljstvo dela lokalnog stanovništva.
Jedan od glavnih problema jeste stanovanje. Kada se stanovi izdaju turistima na kraći period, vlasnicima to može da bude isplativije nego dugoročni najam. U sredinama sa velikom potražnjom za turističkim smeštajem, takva praksa dodatno podstiče rasprave o dostupnosti stanova i rastu troškova života.
Nezadovoljstvo je postalo vidljivo i na ulicama. U junu 2025. godine hiljade ljudi protestovale su protiv masovnog turizma u Barseloni i drugim gradovima južne Evrope, upozoravajući na pritisak koji turizam vrši na stanovanje i svakodnevni život stanovnika. Grad je pokušao da odgovori i konkretnim merama: španski sud je u martu 2025. podržao plan Barselone da do 2028. ukine dozvole za turističko izdavanje stanova na kraći period. Cilj je da se više stambenog prostora vrati na tržište za ljude koji u gradu žive tokom cele godine.
Ipak, Barselona se nalazi pred složenim zadatkom. Turizam donosi prihod restoranima, hotelima, prodavnicama i brojnim zaposlenima, ali grad istovremeno mora da ostane mesto u kojem lokalno stanovništvo može da priušti život.
Halštat: Malo selo koje je postalo velika turistička atrakcija
Na obali jezera, okruženo planinama, nalazi se Halštat, austrijsko selo koje izgleda kao da je izašlo iz bajke. Drvene kuće, crkveni toranj i odraz planinskog pejzaža na mirnoj vodi učinili su ga jednom od najprepoznatljivijih lokacija na društvenim mrežama. Za razliku od velikih gradova, Halštat nema beskrajne bulevare ni prostrane trgove koji mogu da prime veliki broj posetilaca. Njegove ulice su uske, a prostor ograničen, zbog čega veliki priliv turista može znatno da promeni svakodnevicu malog mesta.
Problem dodatno pojačava činjenica da mnogi posetioci dolaze prvenstveno zbog fotografisanja na nekoliko najpoznatijih lokacija. Takve kratke posete donose gužve, dok lokalni stanovnici moraju da dele prostor sa ljudima koji se često zadržavaju tek toliko da naprave nekoliko fotografija.
Ovaj fenomen nije ograničen samo na Halštat. Prema pisanju Euronewsa, brojna mala evropska mesta postala su žrtve sopstvene popularnosti na društvenim mrežama, suočavajući se sa saobraćajnim gužvama, pritiskom na lokalnu infrastrukturu i strahom da će njihova autentičnost da bude potisnuta turističkim sadržajima. Tako se pred Halštatom i sličnim destinacijama postavlja pitanje kako da ostanu dostupne posetiocima, a da istovremeno ne izgube mir i karakter zbog kojih su privukle pažnju sveta.
Dubrovnik: Grad koji pokušava da kontroliše priliv turista
Kamene zidine, crveni krovovi i pogled na Jadransko more učinili su Dubrovnik jednom od najpoznatijih destinacija na hrvatskoj obali. Dodatnu međunarodnu popularnost donele su mu i filmske i televizijske produkcije, ali i kruzing turizam. Poseban izazov nastaje kada nekoliko velikih kruzera pristane u kratkom vremenskom razmaku. Tada se veliki broj putnika istovremeno sliva prema istorijskom centru, pa uske ulice i najpoznatije znamenitosti postaju izrazito opterećene.
Dubrovnik je zato među gradovima koji pokušavaju da upravljaju turističkim tokovima, umesto da se oslanjaju isključivo na povećavanje broja posetilaca. Dubrovačka lučka uprava navodi da kroz sistem koordinacije dolazaka kruzera nastoji da ograniči broj putnika i izbegne najopterećenije dane. U njenom modelu planiranja, cilj je da broj putnika sa kruzera bude ograničen na približno 8.000 dnevno u najvećem delu sezone.
Koliki je pritisak na destinaciju pokazuje i podatak Državnog zavoda za statistiku Hrvatske: tokom 2025. godine dubrovačka luka zabeležila je 557 poseta stranih kruzera, najviše među hrvatskim lukama. To ne znači da Dubrovnik želi da se odrekne turista. Naprotiv, turizam je važan deo njegove privrede. Izazov je da posetioci mogu da uživaju u gradu, a da njegovo istorijsko jezgro ne postane prostor kojim je teško kretati se i u kojem svakodnevni život stanovnika pada u drugi plan.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)