- Pripjat je napušten posle eksplozije u Černobilju 1986. godine, kada je evakuisano oko 49.000 stanovnika.
- Grad je godinama privlačio turiste uz posebne dozvole, ali su posete Černobiljskoj zoni obustavljene 2022. zbog rata u Ukrajini.
Na severu Ukrajine nalazi se mesto u kojem su napuštene zgrade, prazne učionice i predmeti ostavljeni u stanovima postali svedočanstvo jedne od najvećih nuklearnih katastrofa u istoriji. Pripjat je decenijama poznat kao gradduhova, a pre rata privlačio je posetioce iz celog sveta. Međutim, ono što je nekada bilo neobično turističko iskustvo danas je nedostupno običnim putnicima.
Grad koji je ostao bez stanovnika
Kada se govori o Černobilju, mnogi prvo pomisle na napušteni grad sa praznim stambenim zgradama, zarđalim ringišpilom i školama u kojima su ostale stvari koje su nekada pripadale deci. Ipak, najpoznatije prizore ne krije sam Černobilj, već obližnji Pripjat, grad izgrađen za zaposlene u nuklearnoj elektrani i njihove porodice.
Pripjat je osnovan 1970. godine, a do aprila 1986. u njemu je živelo oko 49.000 ljudi. Sve se promenilo nakon eksplozije u četvrtom reaktoru Černobiljske nuklearne elektrane, 26. aprila 1986. godine. Stanovnici su evakuisani, a grad koji je do tada predstavljao simbol modernog sovjetskog života ostao je gotovo potpuno napušten.
Evakuacija je počela narednog dana, a stanovnicima je rečeno da će odsustvo da bude privremeno. Mnogi su zato poneli samo najneophodnije stvari, ostavljajući iza sebe nameštaj, odeću, knjige i druge predmete iz svakodnevnog života. Povratak u dotadašnje domove, međutim, za većinu nikada nije postao moguć.
Napušteni grad postao neobična turistička atrakcija
Decenijama kasnije, Pripjat je postao jedno od najpoznatijih napuštenih mesta na svetu. Fotografije praznih stambenih blokova, zaraslih ulica i zabavnog parka koji nikada nije zaživeo u planiranom obliku obišle su planetu. Posebnu pažnju privlačio je panoramski točak u zabavnom parku, koji je postao jedan od simbola katastrofe. Park je trebalo da bude otvoren početkom maja 1986. godine, ali je katastrofa promenila sudbinu grada pre nego što je počeo da prima posetioce.
Pre rata, zainteresovani putnici mogli su da obilaze delove zone isključenja u okviru organizovanih tura. Posete su podrazumevale unapred određene rute, kontrole na ulaznim punktovima i poštovanje bezbednosnih pravila. Samostalno lutanje napuštenim objektima nije bilo isto što i regularna turistička poseta. Za mnoge putnike, privlačnost ovog mesta nije bila samo u njegovom jezivom izgledu. Obilazak je pružao priliku da se izbliza vide posledice katastrofe i prostor u kojem su čitave porodice nekada živele, radile i odgajale decu.
Za ulazak je bila potrebna posebna dozvola
Poseta zoni isključenja nikada nije bila sasvim običan turistički izlet. Ulazak je bio organizovan pod posebnim uslovima, uz kontrolu pristupa i unapred utvrđene rute, a posetioci su morali da poštuju pravila zaštite od radioaktivne kontaminacije. Iako su pojedini delovi zone mogli da se obilaze u kontrolisanim okolnostima, nivo radijacije nije jednak na čitavoj teritoriji. Zbog toga su se posetioci držali propisanih ruta, nisu smeli da odnose predmete iz zone, a važna su bila i pravila lične higijene i dozimetrijske kontrole.
Međutim, danas je situacija potpuno drugačija. Zbog rata u Ukrajini, turističke posete Černobiljskoj zoni isključenja obustavljene su 2022. godine i nisu ponovo uspostavljene za obične turiste. Posebne službene, tehničke i medijske posete mogu da budu odobrene pod zasebnim uslovima, što ne znači da je zona otvorena za turističke obilaske.
Priroda polako preuzima napuštene ulice
Dok su zgrade i infrastruktura prepuštene propadanju, vegetacija je postepeno prekrila delove nekadašnjeg grada. Drveće raste uz puteve i kroz napuštene prostore, a životinje su se vratile u područja iz kojih su ljudi masovno otišli. Ipak, prizori prirode koja preuzima grad ne znače da je čitava zona bezbedna za boravak. Radioaktivna kontaminacija nije ravnomerno raspoređena, a rat je doneo i dodatne bezbednosne rizike.
Pripjat zato nije samo neobična destinacija koja je nekada privlačila ljubitelje napuštenih mesta i fotografije. On je i podsetnik na katastrofu koja je zauvek promenila živote desetina hiljada ljudi i ostavila prostor koji se, ni četiri decenije kasnije, ne može da se posmatra kao obična turistička atrakcija.
Jedna od najzanimljivijih priča iz černobiljske zone tiče se životinja koje su ostale da žive u području kontaminiranom radioaktivnim materijama. Vukovi, lisice, divlje svinje, jeleni i druge vrste nastanili su prostor iz kojeg su ljudi otišli, pa su fotografije divljih životinja među napuštenim zgradama dodatno podstakle interesovanje javnosti. Ipak, priče o životinjama koje izgledaju kao čudovišta iz horor filmova uglavnom su preuveličane. Naučna istraživanja jesu zabeležila biološka oštećenja, genetske promene i razvojne nepravilnosti kod pojedinih životinja, ali to ne znači da je čitava zona naseljena neobičnim mutantima.
Istraživači su, između ostalog, proučavali laste sa neuobičajenim belim mrljama na perju, kao i druge promene koje mogu biti povezane sa izlaganjem zračenju. Međutim, rezultati se razlikuju u zavisnosti od vrste, lokacije i nivoa izloženosti. Čak ni psi koji danas žive u blizini nekadašnje elektrane nisu dokaz da je zračenje stvorilo novu vrstu životinja: istraživanje objavljeno 2024. godine nije pronašlo dokaze da je povećana stopa mutacija uzrokovala genetske razlike između dve proučavane populacije pasa.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)