- Istraživanje Dojče banke pokazuje koliko parovima u evropskim gradovima ostaje nakon kirije, a razlike su ogromne i zavise od odnosa plata i stanarine.
- Na dnu liste je Lisabon sa svega 253 evra preostalog budžeta, dok u Beogradu okvirno ostaje oko 733 evra nakon zakupa trosobnog stana u centru.
- Najviše novca ostaje u švajcarskim gradovima.
Mnogi imaju isti osećaj kada stigne plata. Novac se rasporedi na kiriju, račune, hranu i druge troškove, a do sledećeg meseca jedva da nešto ostane. Iako se često misli da je život u inostranstvu finansijski lakši, visoke stanarine u brojnim evropskim gradovima pokazuju da ni ljudi sa dve plate nisu pošteđeni ovog problema.
Cene stanova za iznajmljivanje nastavljaju da opterećuju kućne budžete, posebno u velikim gradovima, gde su stanovi u centru često nedostupni ljudima sa prosečnim primanjima. Upravo zato se postavlja pitanje koliko novca parovima zaista ostaje kada plate krov nad glavom i koliko im preostala zarada omogućava da pokriju ostale životne troškove.
Odgovor donosi istraživanje Mapping the World's Prices 2026, koje je objavio istraživački institut Dojče banke. Analiza obuhvata 69 gradova širom sveta, među kojima je 28 evropskih, a pokazuje koliko su velike razlike između mesta u kojima se visoke plate isplate i onih u kojima kirija gotovo pojede raspoloživi budžet.
Koliko novca ostaje nakon plaćanja kirije?
Istraživanje polazi od pretpostavke da dve osobe u domaćinstvu primaju prosečne lokalne neto plate. Od njihovih zajedničkih primanja oduzima se mesečna kirija za trosoban stan u centru grada, a preostali iznos pokazuje koliko novca paru ostaje za sve ostalo.
Važno je da se napomene da se u ovom obračunu ne oduzimaju troškovi hrane, struje, grejanja, interneta, prevoza i drugih svakodnevnih potreba. Drugim rečima, iznos koji ostane nakon kirije nije novac koji par može u potpunosti da potroši na sebe, već budžet iz kojeg tek treba da plati sve ostale obaveze.
Srbija i Beograd nisu obuhvaćeni izvornim istraživanjem, ali okvirna računica na osnovu podataka sajta Numbeo iz juna 2026. godine pokazuje da bi paru sa dve prosečne plate u Beogradu nakon iznajmljivanja trosobnog stana u centru ostalo oko 733 evra mesečno, odnosno približno 34 odsto zajedničkih prihoda.
To znači da bi stanarina odnela najveći deo njihovog budžeta, dok bi preostali novac morao da pokrije sve ostale troškove. Reč je o okvirnoj proceni, a ne o zvaničnom rezultatu studije Dojče banke.
U ovom gradu parovima ostaju samo 253 evra
Na samom dnu evropske liste nalazi se Lisabon, u kojem paru nakon plaćanja kirije ostaju svega 253 evra mesečno. Prosečna neto plata iznosi 1.408 evra, dok je mesečna kirija za trosoban stan u centru čak 2.561 evro.
Takav odnos primanja i troškova stanovanja pokazuje koliko visoke kirije mogu da opterete domaćinstva čak i kada oba partnera rade. Kada se plati stan, ostaje veoma malo prostora za ostale životne potrebe, zbog čega su hrana, računi i prevoz dodatni izazov za kućni budžet.
Slična situacija je i u Milanu, gde paru nakon plaćanja kirije ostaje 697 evra. U Istanbulu je raspoloživi iznos 353 evra, što ovaj grad svrstava među najnepovoljnije na listi. Ni u drugim poznatim turističkim centrima situacija nije mnogo bolja. U Rimu parovima ostaje 1.265 evra, u Atini 1.148evra, dok je u Madridu taj iznos 1.905evra. U Barseloni mesečno raspolažu sa 1.832evra nakon plaćanja stanarine.
Ovi iznosi pokazuju da popularnost nekog grada i interesovanje za život u njemu ne znače nužno da su troškovi stanovanja pristupačni ljudima koji tamo rade i zarađuju prosečnu platu.
Gde parovima ostaje najviše novca?
Potpuno drugačija slika vidi se u Švajcarskoj, gde su primanja znatno viša nego u većem delu Evrope. Cirih zauzima prvo mesto, a paru nakon plaćanja kirije ostaje čak 9.140 evra mesečno. Iako je stanarina u ovom gradu najviša među analiziranim evropskim centrima i iznosi 5.502 evra, prosečna neto plata od 7.321 evro značajno menja računicu. Visoki troškovi stanovanja tako se lakše podnose zahvaljujući mnogo većim primanjima.
Slična situacija je u Ženevi, gde paru nakon kirije ostaje 8.783 evra. Treći je Luksemburg sa 5.890 evra, a visoko se kotiraju i Birmingem sa 5.238 evra i Kopenhagen sa 5.233 evra.
Među gradovima u kojima parovima ostaje više od 4.000 evra nalaze se i Oslo sa 4.936 evra, Frankfurt sa 4.786 evra, Minhen sa 4.575 evra i Amsterdam sa 4.431 evrom. Ovi podaci pokazuju da sama visina kirije ne govori celu priču. Mnogo je važnije koliko ona iznosi u odnosu na zarade, odnosno koliko novca domaćinstvu ostaje nakon što plati stan.
London ili Birmingem: Razlika je veća nego što se čini
Dobar primer za to su London i Birmingem. Iako se oba grada nalaze u Velikoj Britaniji, razlika u novcu koji parovima ostaje nakon plaćanja kirije iznosi čak 2.090 evra mesečno.
U Birmingemu paru ostaje 5.238 evra, dok u Londonu raspolaže sa 3.148 evra. Razlog su pre svega troškovi stanovanja: kirija za trosoban stan u centru Birmingema iznosi 1.949 evra, dok u Londonu dostiže 4.362 evra. To pokazuje da život u velikom i poznatom poslovnom centru ne mora nužno da bude finansijski najpovoljniji izbor. Čak i kada su zarade više, skuplji stan može da poništi deo prednosti koju donosi veća plata.
Sličan primer dolazi iz Nemačke i Francuske. U Berlinu paru nakon kirije ostaje 3.554 evra, dok u Parizu ostaje 3.336 evra. Iako su prosečne neto plate u Parizu više, tamošnja kirija iznosi 3.005 evra, u poređenju sa 2.339 evra u Berlinu. Dablin je još jedan primer grada u kojem visoke zarade nisu dovoljne da nadoknade skupo stanovanje. Prosečna neto plata iznosi 3.455 evra, ali je kirija za trosoban stan u centru 3.873 evra, pa paru nakon plaćanja stanarine ostaje 3.038 evra.
Kako stoje gradovi centralne i istočne Evrope?
U poređenju sa pojedinim gradovima južne Evrope, bolje rezultate beleže i neke prestonice centralnog i istočnog dela kontinenta.
U Pragu paru nakon plaćanja kirije ostaje 2.054 evra, u Varšavi 1.985 evra, a u Budimpešti 1.548 evra. Sva tri grada tako se nalaze ispred Rima i Atine prema iznosu koji domaćinstvima preostaje nakon troškova stanovanja. Razlike između gradova ukazuju na to da za procenu kvaliteta života nije dovoljno da se upoređuju samo plate ili cene nekretnina. Važno je da se sagleda koliko se od prosečne zarade troši na stanovanje i kakav iznos ostaje za svakodnevni život.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)