- Beograd je na 422. mestu na globalnoj listi Oxford Economics za 2026. godinu, među 1.000 gradova širom sveta.
- Najbolje je rangiran u ekonomiji, na 309. mestu, dok je po kvalitetu života 331. i po životnoj sredini 353.
- Najslabije rezultate ima u ljudskom kapitalu, gde je 752, i u upravljanju, gde zauzima 653. poziciju.
Beograd se našao na 422. mestu na globalnoj listi gradova za 2026. godinu koju je objavila analitička kuća Oxford Economics, a koja obuhvata 1.000 velikih gradova širom sveta. Iako se prestonica Srbije nalazi u gornjoj polovini ukupne rang-liste, rezultati po pojedinačnim kategorijama pokazuju da postoje oblasti u kojima stoji znatno bolje nego u drugima.
Oxford Economics je gradove ocenio na osnovu pet kategorija:
- ekonomije,
- ljudskog kapitala,
- kvaliteta života,
- životne sredine i
- upravljanja.
Cilj istraživanja je da pruži širu sliku o tome koliko su gradovi razvijeni, koliko su privlačni za stanovnike i poslovanje, ali i kakve potencijale imaju za budući razvoj.
Kako se Beograd kotira u odnosu na druge gradove?
Prema rezultatima za 2026. godinu, Beograd je zauzeo 422. mesto u ukupnom plasmanu. U kategoriji ekonomije nalazi se na 309. poziciji, dok je po kvalitetu života rangiran na 331. mestu. Kada je reč o životnoj sredini, zauzima 353. poziciju. Znatno slabije rezultate ostvario je u kategorijama ljudskog kapitala i upravljanja. Na listi koja procenjuje ljudski kapital Beograd se nalazi na 752. mestu, dok je u kategoriji upravljanja zauzeo 653. poziciju.
Ovi rezultati pokazuju da ukupna pozicija grada ne zavisi samo od ekonomske aktivnosti ili sadržaja koje nudi stanovnicima. Na konačnu ocenu utiču i obrazovanje, stanje na tržištu rada, kvalitet institucija, efikasnost javne uprave i drugi faktori koji oblikuju svakodnevni život.
Šta se krije iza ocene kvaliteta života?
Kada se govori o kvalitetu života, nije dovoljno da se posmatra samo visina plata ili broj restorana, kulturnih događaja i mesta za izlazak. Oxford Economics u ovoj kategoriji uzima u obzir i nejednakost u prihodima, dohodak po stanovniku, troškove stanovanja, očekivani životni vek, stopu kriminala i dostupnost rekreativnih i kulturnih sadržaja.
Beograd se u ovoj kategoriji nalazi na 331. mestu, što ga svrstava u gornju polovinu liste, ali daleko od samog vrha. Ovakav rezultat ukazuje na to da se kvalitet života procenjuje kroz kombinaciju ekonomskih i društvenih uslova, a ne samo na osnovu utiska o tome koliko je neki grad živ, sadržajan ili popularan.
Važno je da se napomene i da ovakve rang-liste ne mogu u potpunosti da se poistovete sa ličnim iskustvom stanovnika. Način života, visina prihoda, mesto stanovanja unutar grada i svakodnevne navike mogu značajno da utiču na to kako pojedinci doživljavaju život u Beogradu.
Ljudski kapital i upravljanje među slabijim tačkama
Najslabiji rezultat Beograd je ostvario u kategoriji ljudskog kapitala, u kojoj se nalazi na 752. mestu. Ova oblast obuhvata faktore poput obrazovnog nivoa stanovništva, kvaliteta univerziteta, veština radne snage, zaposlenosti i sposobnosti grada da privuče i zadrži kvalifikovane ljude. Slabiji plasman u ovoj kategoriji ne znači da Beograd nema kvalitetne stručnjake ili obrazovne ustanove, već da prema kombinaciji pokazatelja koje koristi Oxford Economics zaostaje za velikim brojem drugih gradova.
U kategoriji upravljanja, koja obuhvata institucionalnu stabilnost, kvalitet regulative, vladavinu prava i efikasnost javne uprave, prestonica Srbije zauzela je 653. mesto. Ovi faktori važni su za dugoročni razvoj grada jer utiču na sprovođenje javnih politika, funkcionisanje institucija i uslove za život i poslovanje.
Sa druge strane, ekonomija predstavlja jednu od relativno boljih oblasti za Beograd. Plasman na 309. mestu pokazuje da je u ovoj kategoriji rangiran bolje nego u ukupnom poretku, dok se po kvalitetu života nalazi na 331. poziciji.
Kako se pravi globalna rang-lista?
Oxford Economics Global Cities Index za 2026. godinu obuhvata 1.000 gradova, a pet kategorija kombinuje u jedinstvenu ukupnu ocenu. Svaka oblast posmatra drugačiji aspekt funkcionisanja grada, zbog čega je moguće da neka prestonica ostvari solidan rezultat u ekonomiji, a da istovremeno ima slabiji plasman u obrazovanju, tržištu rada ili upravljanju.
Ova lista zato ne predstavlja jednostavnu ocenu toga koji je grad najlepši ili u kom se ljudi najbolje osećaju, već pokušaj da se različiti ekonomski i društveni pokazatelji sagledaju na jedinstven način. Rezultati mogu da posluže za poređenje gradova i prepoznavanje oblasti u kojima postoji prostor za napredak.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)