- Sveta Petka se obeležava 27. oktobra, a uz praznik se vezuju verovanja o snovima, molitvi i običajima koji se prenose generacijama.
- U narodnom predanju san o Svetoj Petki tumači se kao uteha, dobra vest ili upozorenje, dok se na njen dan izbegavaju fizički poslovi, šivenje i pranje veša.
Sveta Petka obeležava se 27. oktobra, a za ovaj praznik vezuju se brojna narodna verovanja, od snova koji navodno nose poruku do običaja koji se i danas poštuju u mnogim domovima. Ova svetiteljka vekovima zauzima posebno mesto u tradiciji, a vernici joj se obraćaju u molitvama za zdravlje, mir i pomoć u teškim životnim trenucima.
Posebno značenje u narodnom predanju ima veče uoči praznika. Za tu noć vezuju se običaji koji su se prenosili s generacije na generaciju, a među najpoznatijima je verovanje da snovi mogu da nose posebnu poruku.
Šta znači ako sanjate Svetu Petku?
Prema narodnom verovanju, ako se Sveta Petka nekome pojavi u snu, to se može da se tumači kao uteha, nagoveštaj dobrih vesti ili upozorenje da bi trebalo da preispita svoje postupke. U pojedinim krajevima sačuvana su i predanja prema kojima su devojke uoči praznika obraćale posebnu pažnju na snove, verujući da bi u njima mogle da naslute svoju budućnost ili budućeg supruga.
U nekim običajima pominje se i molitva pre spavanja, uz želju da noć protekne mirno i da naredni dan donese zdravlje i blagostanje. Ovi običaji pokazuju koliko su se vera, porodična tradicija i narodna tumačenja snova preplitale u svakodnevnom životu.
Zašto se na Svetu Petku izbegavaju pojedini kućni poslovi?
Sveta Petka u narodu se često smatra praznikom koji je naročito značajan za žene. Zbog toga se za njen dan vezuju običaji prema kojima bi trebalo izbegavati da izbegavate fizičke poslove, šivenje i pranje veša. Prema narodnom verovanju, praznik bi trebalo da provedete u miru, molitvi i uzdržavanju od svakodnevnih obaveza koje mogu da sačekaju. U nekim sredinama sačuvani su i običaji povezani sa cvećem, porodičnim okupljanjem i željama za sreću i slogu u domu.
Prepodobna mati Paraskeva, bila je hrišćanska podvižnica rođena u Epivatu, nedaleko od Carigrada. Prema crkvenom predanju, još u mladosti posvetila se hrišćanskom životu, a deo života provela je u molitvi i podvižništvu. Njeno poštovanje proširilo se širom jugoistočne Evrope, a u srpskoj tradiciji naročito se vezuje za molitve za zdravlje, porodicu i pomoć u nevolji. Vernici joj se često obraćaju kada prolaze kroz teške periode, dok se u narodu posebno poštuje kao zaštitnica žena.
Mošti Svete Petke tokom istorije prenošene su na više mesta. Posle boravka u Carigradu, prenete su u moldavski grad Jaši, gde se i danas čuvaju. Njeno ime i kult ostali su duboko ukorenjeni u pravoslavnoj tradiciji, a brojni hramovi i kapele širom regiona posvećeni su upravo ovoj svetiteljki.
Izvor Svete Petke na Kalemegdanu privlači vernike iz cele Srbije
Jedno od najpoznatijih mesta povezanih sa Svetom Petkom nalazi se u Beogradu, na Kalemegdanu, u blizini crkve Ružice. Ispod kapele posvećene svetiteljki nalazi se izvor vode koji vernici posećuju tokom cele godine, a posebno na njen praznik. Uoči Svete Petke vezuju se brojna narodna verovanja o snovima, molitvi i običajima koji se prenose generacijama. Prema narodnom verovanju, voda ima posebnu moć i ljudi je uzimaju sa molitvom za zdravlje i mir. Zbog toga se na praznik Svete Petke ispred kapele tradicionalno okuplja veliki broj vernika.
Istorija ovog mesta seže daleko u prošlost, dok je današnja kapela podignuta između 1935. i 1937. godine, prema projektu arhitekte Momira Korunovića. Uz verski značaj, ona je postala i jedno od prepoznatljivih mesta duhovne tradicije Beograda.
Za mnoge porodice ovaj datum ima poseban značaj jer se Sveta Petka obeležava i kao krsna slava. U domovima u kojima se praznik slavi pripremaju se slavski kolač i žito, pali se slavska sveća, a porodica i gosti okupljaju se uz molitvu i trpezu. I oni koji ne slave ovaj praznik često ga obeležavaju odlaskom u crkvu, paljenjem sveće ili molitvom. U središtu praznika nisu samo običaji već i vrednosti koje se uz Svetu Petku vezuju vekovima, odnosno dobrota, saosećanje, briga o drugima i vera u pomoć u teškim trenucima.
Brojna narodna verovanja o ovoj svetiteljki i dalje se prenose, naročito u porodicama u kojima se tradicija neguje generacijama. Bilo da je reč o molitvi pred spavanje, odlasku do izvora ili porodičnom okupljanju, Sveta Petka za mnoge ostaje dan posvećen nadi, miru i želji da naredni period donese više zdravlja i blagostanja.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)