- Bubamare nisu sve ženke: u prirodi postoje i mužjaci, a pol se može naslutiti po veličini, antenama i boji ispod glave.
- Najsigurniji znak je oblik zadnjeg trbušnog segmenta: kod mužjaka je blago udubljen, a kod ženki ispupčen.
Većina ljudi na bubamare gleda kao na simpatične, tačkaste vesnike lepog vremena, a zbog samog naziva u ženskom rodu (kao i engleskog ladybug), mnogi nesvesno misle da su sve ove bubice zapravo ženke.
Naravno, to nije tačno – u prirodi postoje i mužjaci i ženke, a iako na prvi pogled deluju potpuno isto, među njima postoje veoma zanimljive razlike u izgledu i ponašanju.
Ovi sitni tvrdokrilci iz porodice Coccinellidae pravi su saveznici baštovana jer tokom svog života, koji u proseku traje duže od godinu dana, pojedu na hiljade biljnih vaši i drugih štetočina. Njihova jarkocrvena ili narandžasta boja sa crnim tačkama (mada postoje i vrste bez ijedne tačke) nije tu zbog lepote, već kao jasno upozorenje predatorima – uz gorku supstancu koju luče iz zglobova nogu, poručuju pticama i drugim grabljivicama da nisu ukusan zalogaj.
Kako razlikovati mužjaka i ženku?
Iako vam u prirodi neće biti lako da na prvi pogled odredite pol bubamare, stručnjaci izdvajaju nekoliko suptilnih detalja po kojima se mogu prepoznati:
- Veličina i antene: Ženke su po pravilu nešto krupnije od mužjaka. Sa druge strane, mužjaci kod pojedinih vrsta (poput azijske bubamare) imaju nešto duže antene.
- Boja ispod glave: Ako biste bubamaru pogledali sasvim izbliza, primetili biste razliku u pigmentaciji – mužjaci imaju svetliju gornju usnu i prednji deo grudnog koša (ispod glave), dok su ti delovi kod ženki tamnije obojeni. Takođe, mužjaci većine vrsta imaju blede pege i pruge na prednjem delu nogu.
- Oblik stomaka: Najsigurniji znak za naučnike krije se na donjoj strani tela – kod mužjaka je zadnja ivica poslednjeg vidljivog trbušnog segmenta blago udubljena, dok je kod ženki ispupčena.
Zanimljive navike u svetu bubamara
Osim sitnih fizičkih razlika, mužjaci i ženke imaju i potpuno drugačije strategije kada je reč o preživljavanju i produžetku vrste, piše Scinecing.
Tokom zime, kada se u velikim grupama zavlače u zaklone (a često i u naše stanove), ženke ulaze u takozvanu reproduktivnu dijapauzu i uopšte se ne pare. Kada dođe proleće, njihova plodnost direktno zavisi od hrane – dobro uhranjene ženke polažu znatno više jaja, a pojedine vrste moraju da jedu isključivo žive biljne vaši da bi uopšte mogle da se razmnožavaju.
Pre nego što položi jaja, ženka pažljivo bira lokaciju. Oslanja se na hemijske signale i gustinu kolonije biljnih vaši kako bi bila sigurna da će njene larve koje se izlegu za tri do pet dana i odmah postaju proždrljivi lovci imati dovoljno hrane čim dođu na svet. Zanimljivo je i to da se ženke često pare sa više različitih partnera, dok se kod mužjaka najboljim i najplodnijim smatraju oni u "najboljim godinama", stari između 20 i 30 dana.
Bonus video: