U Rusiji je, kao i kod nas, dovoljno samo mahnuti rukom da bi se taksi, ako je prazan, zaustavio i povezao vas.

U Francuskoj, stvari su drugačije. Ukoliko je plastični znak TAXI osvetljen iznutra sijalicom, taksi je slobodan i može se zaustavljati. No, ukoliko se u blizini od 50 metara nalazi specijalizovana taksi-stanica, onda taksista može da vam ne stane, jer očekuje da odete upravo tamo.

Bakšiš je uvek 10 odsto računa, a obavezno je reći "bonjour" (dobar dan) prilikom ulaska u taksi, jer ćete usuprotnom biti veoma hladno prihvaćeni, savetuje "Travel magazin".

Za razliku od Evrope, u Japanu svi koriste železnicu, nadzemnu ili podzemnu, tako da je taksi u Zemlji izlazećeg sunca veoma skup i "fensi".

Taksiji su veoma retki i naručuju se telefonom. Japanski taksisti moraju da rade u belim rukavicama, i da na uzglavlju sedišta redovno menjaju bele salvete!

U britanskim taksijima obavezno je da sedite pozadi, gde ste odvojeni staklenim zidom od vozača, dok je svuda na Balkanu, od Hrvatske do Albanije i Bugarske, uobičajeno sedeti pored vozača, čak i ako ste sami.

U Britaniji će smatrati neprijatnim intimiziranjem ukoliko pokušate da sednete pored vozača, a na Balkanu "pretnjom" ukoliko insistirate da sednete iza njega... Naročito ako ste muško.

Ženama je to već "dopušteno". Kad smo već kod žena - u Kairu postoji taksi samo za žene, kako bi se stalo na put sve češćim pritužbama lokalaca i "zlata vrednih" turista. Više o tome pročitajte OVDE.

Vredi još napomenuti da su taksiji u Britaniji donedavno bili isključivo crne boje, dok su svi ostali bili "divlji". Sada su zakoni promenjeni.

(MONDO)