Dok čekate prvi sneg i početak ski-sezone, ne morate da se dosađujete. Priuštite sebi nezaboravnu off-road avanturu u Banskom.

Znalci kažu da je sada pravo vreme za to jer je priroda najlepša - bogatstvo boja, senki, mirisa, ali i raznoliki uslovi samog puta ostaviće vas bez daha.

I ne bojte se, kao što smo mi bili pomalo skeptični kada su nas pozvali na dvočasovnu vožnju terencem po stazama i bogazama koje i najsavremeniji GPS jedva "kapira" . Uz iskusnog vozača i jak avanturistički duh suvozača, ništa opasno ne može da vam se desi, osim da poželite još.

Kreće se ujutru, neposredno nakon svitanja, kada Sunce tek počne da "šara" po Zemlji. Nakon prvog truckanja po klizavom kamenjaru, slede prava mala jezerca, ali vam ipak ne treba amfibija.

Opustite se - neka vozač "brine", a vi uživajte u krajoliku…



Nagoveštaj da trud neće biti uzalud, daće vam već nakon nekoliko minuta vožnje, zeleno-žuto-narandžasto-braon šume četinara i listopadnog drveća, i bučni potoci koji presecaju put.

Zatim slede injem prekrivene livade i konji koji pasu… Ako tiho izađete iz automobila možda vam i dozvole da ih uslikate. Ali se ne zadržavajte dugo - i ostale životinje, ne tako pitome, takođe su u potrazi za doručkom...

Osim životinja male su šanse da sretnete neko drugo živo biće. Lov je zabranjen, seča drveća takođe, ali vama niko neće zameriti ako "pokupite" neku požutelu biljku, list… za herbarijum.

Zapravo, možete sresti ljubitelje tenisa - na samom početku puta, usred nedođije, neko je izgradio teniski teren! Pravi, sa zelenom podlogom i linijama koje se redovno osvežavaju belom bojom.

Osim njih, i vas, taj put vole i planinari i vozači mauntbajkova i krosera.

Kada put počne naglo da se "penje", krivine oštrije da vijugaju, blato pršti pod točkovima... nećete ni primetiti da je prošlo skoro dva sata otkako je avantura počela, pred vama će, kao sa neba pao, zablistati veliki, zaista veliki, gvozdeni krst!

Priđite mu obavezno - vidik sa te tačke je više od 20 nautičkih milja (oko 185 kilometara). Recimo, kao da sa Avale gledate Beograd.

Ispod kolosalnog zaštitnika Banskog, koji su podigli sami meštani, pogled "puca" na pirinske planine i mondenski ski centar okružen prirodom neverovatnog kolorita.

Udahnite duboko i počnite da slikate...

Uđite i u crkvu svetog Đorđa, koja se nalazi odmah pored. Na zidovima, umesto ikona, vise gobleni, na podu su tepisi, na klupi krzno, a tu je i knjiga utisaka i posuda za prilog putnika namernika.

Kažu da nije neuobičajeno u ovom delu Balkana da se crkva i krst podižu na najvišoj tački u mestu, kao simboli vere, ali i orijentiri i zaštitnici svega što je ispod njih.

Dakle, sada vam je jasno da ste bezbedni. Uz to još i "napunjeni" svežim vazduhom i lepotom koju samo priroda može da pruži.

Ako ne stignete tamo pre snega, krenite kada zabeli. Meštani kažu da je put tada lakši jer su kamenjari prekriveni snegom, a jezerca zatrpana. Trebaju vam samo lanci na gumama i topla odeća.

Najteže je u proleće - sneg se topi, blato preti da vas "zadrži" što duže na putu koji tada mogu da savladaju samo najbolji vozači.

Bez obzira na to koje godišnje doba odaberete, uživaćete. Želimo vam srećan put i ne zaboravite foto-aparat, kameru i udobnu obuću.

(MONDO - tekst i foto: Dragana Todorović, video: Aleksandra Petrovski)