U Srbiji je za 11 meseci prošle godine noćilo oko šest miliona turista - 4,7 miliona domaćih i 1,3 miliona stranih, što je za šest procenata manje nego godinu dana ranije.

Turistički radnici moraju da pokažu više cenovne fleksibilnosti, što bi donekle amortizovalo negativan trend u toj privrednoj grani, dok su na duži rok neophodna veća ulaganja države u izgradnju infrastrukture, ugostiteljskih objekata i pratećih sadržaja, kao i podsticaj dolasku stranih turista, smatraju analitičari u Institutu za tržišna istraživanja (IZIT).

U strukturi turističkog prometa, domaći gosti su dominantni i čine 77,4 odsto, pri čemu je naglašen uticaj slabe kupovne moći srpskog stanovništva na turistički promet.

Broj noćenja domaćih turista opao je za osam odsto, a stranih za dva odsto.

Najveći broj noćenja ostvaren je u banjama, oko dva miliona, što je za pet procenata manje nego za 11 meseci 2009. godine, dok je najosetniji pad turističkog prometa bio na planinama, 14 odsto.

U IZIT-u su istakli da je to posledica lošijeg životnog standarda stanovništva, ali i cenovne nefleksibilnosti turističkih radnika, koji su potpuno zanemarili viznu liberalizaciji i pad kupovne moći stanovništva.

Najveći pad broja gostiju zabeležen je na Kopaoniku, dok se Zlatibor bolje prilagođavao ekonomskim prilikama i izazovima iz okruženja, što je doprinelo rastu prometa na toj srpskoj planini za oko tri odsto.

Zlatibor preuzima primat u planinskom turizmu Srbije sa oko 385.000 ostvarenih noćenja, što je 28 odsto od ukupnog broja noćenja na planinama, dok je Kopaonik pao na drugo mesto, sa 15,2 odsto.

(Tanjug)