Karneval, od italijanskih reči 'carne levare' (ukloniti meso) ili 'carne vale' (zbogom meso), je doba proslave uoči uskršnjeg posta kada je zabranjeno javno veselje i jedenje mesa, pa je karneval poslednja prilika za ova zadovoljstva.
Obeležava se, uglavnom, tokom februara i marta. Proslava je obično javna parada, tokom koje se učesnici maskiraju, vesele i plešu.
Jedan vid karnevala je maskenbal ili maskarada. Obavezno je praćen muzikom uličnih svirača, koji su i sami maskirani.
Svake godine na hiljade turista dolazi sa željom da bude deo dvonedeljne svečanosti, šetajući se gradom u zaista jedinstvenim kostimima.
Maskenbal ili maskarada datira još iz 15. veka, kada su se na kraljevskim dvorovima održavali mnogobrojni balovi. Bio je namenjen publici iz viših slojeva društva.
Nema podataka kako je sve počelo, ali postoji opšte verovanje da je nastao iz ljudske potrebe za slobodom. Maske su služile da se prikrije pravi identitet i da osoba ne kompromitujući se, sledećeg dana bez posledica, nastaviti život po ustaljenim društvenim normama.
Venecija je bila poznata po svojim slobodama i napretku, a maske se nisu koristile samo za vreme održavanja karnevala. Nošenje maske značilo je mogućnost podsmevanja moćnicima, kockanja, reskiranja u poslu ili ljubavi... Osiromašeni plemići su mogli da prose po ulicama, a udate dame da odlaze u pozorište.
Venecijanske maske su pravljene od kože ili stakla. Originalne maske su bile vrlo jednostavne u dizajnu i dekoraciji. Danas je većina izrađena od gipsa. Sve maske su ručno oslikane, a za dekoraciju se koristi prirodno perje i drago kamenje.
Postoje tri vrste najpoznatijih maski - bauta, moreta i larva. Bauta je maska koja pokriva celo lice, nema rupu za usta i ima puno pozlate. Može da prekriva i samo gornji deo lica do obraza, kako bi se moglo razgovarati, jesti ili piti, ali njome se i dalje prikriva identitet.
Moreta je ovalna maska s crnim baršunom i velom, koji su obično nosile žene prilikom posete samostanima. Originalno je iz Francuske, ali vrlo brzo je postala popularna i u Veneciji, jer naglašava žensku lepotu.
Larva je poznata i kao volto maska. Uglavnom je bele boje i tipično venecijanska. Često se nosi uz trorubi šešir na glavi i plašt. Slično kao kod baute, onaj ko je nosi može da jede, pije i razgovara, ali da i dalje zadrži anonimnost. Izrađena je od voska i fine tkanine pa se smatrala idealnom za ples i koketiranje.
(Tanjug)
Obeležava se, uglavnom, tokom februara i marta. Proslava je obično javna parada, tokom koje se učesnici maskiraju, vesele i plešu.
Jedan vid karnevala je maskenbal ili maskarada. Obavezno je praćen muzikom uličnih svirača, koji su i sami maskirani.
Svake godine na hiljade turista dolazi sa željom da bude deo dvonedeljne svečanosti, šetajući se gradom u zaista jedinstvenim kostimima.
Maskenbal ili maskarada datira još iz 15. veka, kada su se na kraljevskim dvorovima održavali mnogobrojni balovi. Bio je namenjen publici iz viših slojeva društva.
Nema podataka kako je sve počelo, ali postoji opšte verovanje da je nastao iz ljudske potrebe za slobodom. Maske su služile da se prikrije pravi identitet i da osoba ne kompromitujući se, sledećeg dana bez posledica, nastaviti život po ustaljenim društvenim normama.
Venecija je bila poznata po svojim slobodama i napretku, a maske se nisu koristile samo za vreme održavanja karnevala. Nošenje maske značilo je mogućnost podsmevanja moćnicima, kockanja, reskiranja u poslu ili ljubavi... Osiromašeni plemići su mogli da prose po ulicama, a udate dame da odlaze u pozorište.
Venecijanske maske su pravljene od kože ili stakla. Originalne maske su bile vrlo jednostavne u dizajnu i dekoraciji. Danas je većina izrađena od gipsa. Sve maske su ručno oslikane, a za dekoraciju se koristi prirodno perje i drago kamenje.
Postoje tri vrste najpoznatijih maski - bauta, moreta i larva. Bauta je maska koja pokriva celo lice, nema rupu za usta i ima puno pozlate. Može da prekriva i samo gornji deo lica do obraza, kako bi se moglo razgovarati, jesti ili piti, ali njome se i dalje prikriva identitet.
Moreta je ovalna maska s crnim baršunom i velom, koji su obično nosile žene prilikom posete samostanima. Originalno je iz Francuske, ali vrlo brzo je postala popularna i u Veneciji, jer naglašava žensku lepotu.
Larva je poznata i kao volto maska. Uglavnom je bele boje i tipično venecijanska. Često se nosi uz trorubi šešir na glavi i plašt. Slično kao kod baute, onaj ko je nosi može da jede, pije i razgovara, ali da i dalje zadrži anonimnost. Izrađena je od voska i fine tkanine pa se smatrala idealnom za ples i koketiranje.
(Tanjug)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija
Mislite da će biti lako? Neće! Savo Milošević zna da će se Partizan mučiti do kraja godine