Tunis godišnje poseti sedam miliona turista. Ove sezone je taj broj znatno manji, jer je mnogo onih koji zbog političke revolucije početkom godine nisu uvrstili ovu afričku zemlju među potencijalne destinacije za letovanje.

Da je situacija u letovalištima, na 1.300 kilometara dugoj tunižanskoj obali, bezbedna uverila se manja grupa novinara iz Srbije, koji su u Tunisu bili gosti turističke agencije SunLine Travel, koja pripada grupaciji Sunshine Holiday.

Obišli smo od Susa i Hamameta, preko Sidi Bu Saida, El Džema, Matmate, Tozera, Čebike i Port El Kantauija, a gotovo svuda smo zatekli istu sliku.

Svi se žale da ima malo posla ove sezone, a imajući u vidu da je turizam iza poljoprivrede (prednjače uzgajanje maslina i urmi) druga najrazvijenija grana privrede u ovoj arapskoj zemlji, to je itekako osetno. Međutim, poslovično srdačni i veseli Tunižani nadaju se da će im političke promene doneti boljitak i, naravno, da će ponovo u jeku sezone (jul i avgust) uspeti da napune svih 750.000 ležajeva, koliko ih ima samo u hotelima u Susu i Hamametu.

"Ove sezone nema mnogo turista, zbog revolucije, ali nadamo se da će ih sledeće godine biti više, jer sada se situacija smirila", rekao nam je Ben iz Port El Kantauija, koji nam je usput prodao kartu za 30-minutnu vožnju katamaranom za pet tunižanskih dinara (250 srpskih dinara) iako je početna cena bila više od osam.

Možda ćete, čak i sa srpskog stanovišta, pomisliti da smo dobro prošli, ali imajući u vidu da je prosečna tunižanska plata prošle godine iznosila 420 njihovih dinara (minimalac 140), da je struja jeftinija tri, a voda pet puta, dok bezolovni benzin staje oko 65 srpskih dinara sada vam je jasno zašto je dosta njih odabralo da se bavi uslužnom delatnošću.

Ipak, odnos cene i kvaliteta je srazmeran, u šta smo imali priliku da se uverimo tokom boravka u nekoliko vrhunskih hotela iz lanca El Mouradi.

Ukoliko ste se odlučili da već ovog leta "date šansu" demokratskom Tunisu, onda sigurno znate da viza (za građane Srbije) nije potrebna, kao ni vakcinisanje, da bi trebalo da pijete flaširanu vodu, da Tunis i Srbija pripadaju istoj vremenskoj zoni, da je zvaničan jezik arapski, ali da skoro svi govore francuski i engleski, da je dozvoljeno uneti 200 cigareta i litar alkoholnog pića, da muslimani čine 98 procenata tamošnje populacije, da je struja jačine 220 volti i da je davanje bakšiša tradicija.

A sada nešto o Tunisu o kome ćete pročitati u malo kom informatoru.

Poslednjih godina Tunižani se sve više vraćaju islamu, ali bez obzira na to, ne gaje netrpeljivost prema ljudima druge vere. Ipak, to ne znači da hrišćani sasvim slobodno mogu da izlaze sa ondašnjim devojkama u paru. Javno grljene i ljubljenje sa arapkinjama zaboravite, ako ne želite nevolju. Prvo što će svi pomisliti je da se ona bavi prostitucijom, koja je u ovoj zemlji veoma zastupljena, i onda će preispitivati oboje.

Domaćem stanovništvu nije čak dozvoljeno da sa turistom uđe ili boravi u hotelskoj sobi, mada se ovaj zakon ne poštuje toliko rigorozno.

Ali su zato veoma rigorozni kada su narkotici u pitanju. Ako vas neko prijavi da ste koristili čak i marihuanu, a njegova tvrdnja se obistini, čeka vas zatvorska kazna, a među građanima Tunisa ima primera da su zbog ovog prekršaja izbačeni sa fakulteta. Za dilovanje minimalne količine droge sledi zatvor i do tri godine. Pa vi vidite šta ćete.

U svakom slučaju, u Tunisu, državi čija se istorija proteže 3.000 godina u prošlost, ima sasvim dobre zabave i koja je sa ove strane zakona.

(Aleksandra Petrovski - MONDO)