Parižanin će vas uputiti na Montmartr, Atinjanin na Plaku, Moskovljanin na Stari Arbat, a Beograđanin na Skadarliju ukoliko želite da osetite stari duh grada.

Gotovo da nema ni jednog domaćeg ili stranog turiste koji prilikom posete glavnom gradu Srbije nije obišao Skadarsku ulicu dugačku svega 500 metara popločanu kaldrmom, u kojoj je skoro svaka kuća kafana, a opet, svaka interesantna na svoj način.

Procenjuje se da Skadarlija dnevno ima 20.000 gostiju, a u stare kafane najčešće svraćaju stranci - Slovenci, Nemci, Italijani...

Nekadašnji dom mnogih srpskih i jugoslovenskih pesnika, pisaca, slikara i glumaca, danas je mesto na kome se nalaze neki od najboljih restorana u Beogradu, poznatih po negovanju boemskih tradicija iz ranog XIX veka. Boemski pedigre opravdavaju i "Tri šešira" (prema podacima Branislava Nušića postojala je još 1864. godine), "Putujući glumac", "Šešir moj", "Dva jelena“, "Dva bela goluba", "Ima dana", "Zlatni bokal", a to ne podrazumeva jedino najbolja pića i orkestre, već i zadovoljavanje najprobranijih gurmanskih zahteva.

Gotovo da niko ne ostane ravnodušan na paprike u pavlaci, proju, gibanicu, duvan čvarke, pihtije, mešano meso, jagnjetinu ispod sača, mućkalicu, prebranac...

"Kada im se servira komplet lepinja, stranci su najčešće u čudu i pitaju se šta će sa svom tom hranom. Nisu navikli na tolike porcije, pa se zanesu i desi se da preteraju. Nije redak slučaj da i mene pitaju da podelimo hranu. Šalu na stranu, kada su u pitanju turisti iz platežno boljih zemalja oni su do te mere zadivljeni količinom onoga što im se servira u tanjiru da to može da bude prilično fascinantno kada ih gledaš", ispričao nam je Marko Savić, licencirani vodič za Beograd i Srbiju, i dodao:

"Generalno, tako je sa svim. Čini mi se da su stranci koji dođu u Beograd više oduševljeni njime, nego kada naši turisti odu u neki od većih evropskih gradova. To je verovatno zbog očekivanja".



Pojedini ugostitelji kažu nam da strani gosti retko piju žestinu, dok drugi tvrde da se oduševljavaju rakijama - šljivovicom, viljamovkom, dunjevačom... čak žele i da neku flašu ponesu kući. I sami smo imali priliku da se uverimo koliko stranci uživaju dok konzumiraju neku od domaćih rakija, a nakon toga skoro da je neizostavan komentar "huh, jako".

Za potpuni doživljaj uz obrok tu su i muzičari koji sviraju mahom starogradske pesme. Gotovo neizostavan detalj je naručivanje pesme na uvce, koje se naravno naplaćuje, ali se isplati.

(MONDO)