Kada negde otputujemo, koliko god naš budžet skroman bio, gotovo svako od nas u proseku makar deset evra potroši na suvenire. Poučeni tim iskustvom verovatno mislite da je prodaja suvenira vrlo unosan biznis.

Kada je u pitanju Srbija, to nije tako. Web portal Suveniri Srbije je na temu iskorišćenosti letnje turističke sezone za prodaju suvenira i ostalih uspomena iz naše zemlje napravio anketu, koja je obuhvatila nekoliko desetina proizvođača suvenira i starih zanatlija iz cele republike.

Rezultati ankete ukazuju da više od 70 odsto kupaca čine domaći gosti, a zatim strani posetioci i firme koje kupuju poklone za svoje klijente. Suveniri se najčešće prodaju u suvenirnicama, galerijama, za vreme manifestacija, putem interneta i preko preporuke.

Proizvođači ističu da je veliki problem neredovna isplata i dugovanja koja imaju od strane distributera (suvenirnice, galerije), kao i da je prodaja na manifestacijama dobra, ali da povlači i znatno snižavanje cena proizvoda kako bi se prilagodili platežnoj moći posetilaca manifestacija.

"Najakarakterističniji, ali za mene i najtužniji primer su stari zanati. Na prste jedne ruke možete da izbrojite ljude koji prave liciderksa srca, tokom godine oni ih prodaju na vašarima. To jeste sigurna tražnja, ali i vrlo mala zarada, jer su prinuđeni da znatno snize cenu", rekla nam je Ana Jovanović, izvršni direktor portala Suveniri Srbije i dodala da je najveći problem nedostatak prodajnih mesta:

"Bez obzira što mislim da pojedini simboli Beograda, kao što su spomenik Pobedniku, Skadarlija Trg republike i dve reke koje protiču kroz glavni grad, nisu dovoljno iskorišćeni generalno smatram da imamo veoma lepe i kreativne suvenire. Problem je međutim što oni ne mogu da dođu do tržišta. U Beogradu imate svega dve, tri suvenarnice. Kada je u pitanju ostatak Srbije malo bolja situacija je jedino sa Vrnjačkom Banjom i Zlatibor, ali sve je isuviše na niskom nivou da bi se neko time ozbiljno bavio".



Anketirani su izrazili potrebu za organizovanijom prodajom suvenira, otvaranjem većeg broja suvenirnica i formiranjem zona za suvenirsku prodaju. Iako su osposobljeni za samostalni tržišni nastup ističu da je neophodna podrška lokalne samouprave za uređeno poslovanje sektora. Želja proizvođača suvenira je i da brojne kulturno-istorijske lokacije svoju ponudu obogate suvenirnicama ili drugim vidom ponude autentičnih srpskih proizvoda.

Kao prednost ističe se to što Srbiju još uvek nisu preplavili suveniri pravljeni u Kini, već su obično ručno rađeni komadi. Prošle godine najprodavanije je bilo licidersko srce, a propagiraju se i motivi kao što su opanci, šajkače, frule, šustikle, štrikane vunene čarape iz Sjenice, šumadijska šljivovica u tradicionalnom čokanjčetu...

Određeni broj proizvođača suvenira najbolju prodaju ostvaruje preko interneta i u sopstvenim radionicama, a kupci su uglavnom naši ljudi. Tokom leta proizvođači inače očekuju slabiju prodaju suvenira, i nemali je broj onih koji se upute na crnogorsko primorje kako bi tamo nastavili sa radom i plasmanom.

(MONDO)