Ivan i ja smo postali pravi eksperti za turbo obilazak nekog grada u par sati. Postupak je skoro uvek bio sličan, parkiramo kola van prstena zbog mogućnosti parkiranja visš sati, pronalaženje turist info ofisa i uzimanje mape grada i brošura, a zatim put pod noge i “letenje” po gradskom jezgru.

Naravno da smo negde morali duže da se zadržimo i da se detaljno posvetimo nekim mestima. Ovog puta je izbor pao na Sirmione (mali gradić na jezeru Lago di Garda), Milano i Bolonju.

Prva nam je stanica bila Verona koja nas je dočekala sa malim pehom. Ventil na gumi se zeznuo pa smo u sred subote jurili vulkanizera i uverili se da je Nokia Maps čudo. Od sada nigde bez nje.

Sirmione je sjajan gradić koji se sa neobično formiranim poluostrvom duboko urezuje u jezero. Mestašce je toliko slatko sa starom tvrđavom iz XIII veka i uskim ulicama da pomalo podseća na Sveti Stefan. Novi deo mesta je prava oaza lepih kućica i tipskih naselja sa svim pratećim sadršajem. Ceo grad je prepun turista i to su sve uglađeni ljudi koji ni na koji način ne ističu svoje bogatstvo, jedino ih odaju automobili u kojima se voze (porše, mercedes, BMW ...).

Lago di Garda je prelepo jezero sa skoro sredozemnom klimom, jer je preko doline reke Po povezano sa Jadranskim morem. Tako je i rastinje delimično primorsko i imate osećaj kao da ste na moru. Okolni gradići kao Garda, Bardolino, Lazise mame nekim duhom prošlosti. Nama se najviše dopao gradić Desencano koji je prelep, prepun ljudi, kvalitetan noćni provod, uređen korzo, mnoštvo prodavnica, luka... ma sada bih se tamo vratio.

Nakon dva dan provedena na jezeru Garda put smo nastavili ka Milanu. Usput smo svratili do Brese koju smo poprilično propešačili, pa smo čak obišli i neki geto gde nigde pravog belca nismo videli.

Milano. Prestonica mode i fudbala. A videli smo tek njegov jedan deo. Peli se na krov katedrale, išli na San Siro, u gradski Akvarijum, ali najviše nas je oduševio noćni provod. Pronašli smo taj čuveni Corso Como i ekstra se proveli, naravno uz koktele (u Italiji retko ko pije pivo).

Jedan dan smo odvojili i za izlet do napucanog Lago di Como jezera. Vidi se da je sve na višem nivou nego na Gardi. Skoro svakih pet minuta sleti neki hidroavion, mnosto jedrilica, hidroglisera, vila...

Penjanje uspinjačom od 55 stepeni da bismo imali savršen pogled na deo jezera, i vožnja uskim i krivudavim putem od Coma do Belađa su jedinstveni doživljaji, ali svakako ću da zapamtim i Milansku gužvu u kojoj smo se našli kada smo se vraćali. Gde sve ljudi nisu prolazili kolima, motorima, biciklama...

Put smo nastavili ka Bolonji. Prva pauza u Parmi. Odmah upada u oči veliki broj studenata, a parmezan je stvarno odličan. Svakako da je bio cilj da svratimo i u neki auto muzej jer u okolini Bolonje se nalaze pored Ferarijevog i muzej Lambordžinija i Dukatija. Savršenstvo u crvenom.

Maranelo je mali grad, ali se na licu njegovih građana vidi velika sreća. Svako od njih obavezno ima neki crveni detalj (jaknu, pantalone, kačket, majicu,...) a zadesio nas je i doček predsednika Ferarija koga su dočekali skoro kao nekada mi Tita, mahanjem i otpozdravljanjem sa trotoara.

Bolonja. Crvenilo u lukovima. Za ovaj grad vam nije potreban kišobran. Toliko ima svodova i stubova, raznih veličina, ukrasa, da je fascinantno prolaziti ispod njih. Isto tako ima mnoštvo krivih kula koje su nastala početkom XII veka iz nepoznatih razloga. Studenti na sve strane, i univerzitet koji je najstariji na svetu.
U povratku kući svratismo u Padovu i Veneciju, a noćni provod smo začinili u Ljubljani.

Ovo su samo kratki utisci o nasem putu. Italiju treba doživeti. Ugladjene ljude, koji maksimalno uživaju u životu, veliki broj muzeja, ostatke bogate istorije, muzika, vinogradi, šoping centri...

(Miroslav Stojanović)