Povoljan položaj koji zauzima, u samom srcu Starog kontinta, na raskršću velikih sila, religija i kultura, učinila je Berlin prebogatim istorijom, koja ga vekovima nije štedela, ali je od njega danas napravila grad slobode, osmeha i vrišteće energije mladih ljudi i umetnika, a taj proces bio je dugačak, tezak i često, krvav.
Populaciju od svega par hiljada stanovnika vrlo brzo dupliraju Hugenoti, protestanti koji su morali da napuste katoličku Francusku i nastane se u protestantskoj okolini. Veći napredak grada primećuje se tek nakon tridesetogodišnjeg rata, koji je unazadio ne samo Berlin, već i celu Nemačku, jer je u ratu između protestanata i katolika, zemlja ostala bez više od trećine stanovništva.
Međutim, Hoencoleri, jedna od najuglednijih nemačkih dinastija, stavlja naglasak na privredni razvoj, tako da Prusija, baš kao i njena prestonica Berlin, doživljavaju ekonomski i kulturni procvat.
Početkom dvadesetog veka, grad se razvija u pravu metropolu. Osam, do tada samostalnih gradova, i preko šezdeset seoskih naselja spajaju se u jednu administrativnu celinu tako da u tom trenutku ovaj, po veličini treći zapadnoevropski grad, odmah posle Londona i Pariza, doživljava pravu renesansu. Ulaže se mnogo u arhitekturu, postoje preko stotinu dnevnih listova, pedestak aktivnih pozorišta, tri opere, bezbroj galerija, muzeja…
Drugi svetski rat, potom i podela na Istocnu i Zapadnu Nemačku, doneli su jedan težak period, ali Nemci ne bi bili Nemci, kada se ne bi izdigli iz poraza i ponovo fascinirali ceo svet. Po padu berlinskog zida, grad je ponovo rođen. I svi su hteli da ga oblikuju po svojoj volji. Jedni su želeli Berlin, onakav, kakav je on nekada bio, dok su drugi želeli da njihov grad gleda u budućnost.
A danas je Berlin mešavina starog i novog, istorije i modernog. Možda najbolji primer za to jeste i Potsdamer Plac-za vreme jedna obična, napuštena livada na kojoj je bila zabranjena bilo kakva gradnja zbog blizine zida i da slučajno neko ne bi pobegao na zapad, a danas impresivna građevina od stakla, koja odiše elegancijom i raskoši, sa bioskopima, hotelima, filmskim muzejom…
Populaciju od svega par hiljada stanovnika vrlo brzo dupliraju Hugenoti, protestanti koji su morali da napuste katoličku Francusku i nastane se u protestantskoj okolini. Veći napredak grada primećuje se tek nakon tridesetogodišnjeg rata, koji je unazadio ne samo Berlin, već i celu Nemačku, jer je u ratu između protestanata i katolika, zemlja ostala bez više od trećine stanovništva.
Međutim, Hoencoleri, jedna od najuglednijih nemačkih dinastija, stavlja naglasak na privredni razvoj, tako da Prusija, baš kao i njena prestonica Berlin, doživljavaju ekonomski i kulturni procvat.
Početkom dvadesetog veka, grad se razvija u pravu metropolu. Osam, do tada samostalnih gradova, i preko šezdeset seoskih naselja spajaju se u jednu administrativnu celinu tako da u tom trenutku ovaj, po veličini treći zapadnoevropski grad, odmah posle Londona i Pariza, doživljava pravu renesansu. Ulaže se mnogo u arhitekturu, postoje preko stotinu dnevnih listova, pedestak aktivnih pozorišta, tri opere, bezbroj galerija, muzeja…
Drugi svetski rat, potom i podela na Istocnu i Zapadnu Nemačku, doneli su jedan težak period, ali Nemci ne bi bili Nemci, kada se ne bi izdigli iz poraza i ponovo fascinirali ceo svet. Po padu berlinskog zida, grad je ponovo rođen. I svi su hteli da ga oblikuju po svojoj volji. Jedni su želeli Berlin, onakav, kakav je on nekada bio, dok su drugi želeli da njihov grad gleda u budućnost.
A danas je Berlin mešavina starog i novog, istorije i modernog. Možda najbolji primer za to jeste i Potsdamer Plac-za vreme jedna obična, napuštena livada na kojoj je bila zabranjena bilo kakva gradnja zbog blizine zida i da slučajno neko ne bi pobegao na zapad, a danas impresivna građevina od stakla, koja odiše elegancijom i raskoši, sa bioskopima, hotelima, filmskim muzejom…
Još jedan od originalnih nemačkih ’’izuma’’ je Love parada. Počela je šetnjom zapadnim Berlinom, pre svih, ljubitelja elektronske muzike, da bi se vrlo brzo pretvorila u manifestaciju koja je privlačila milione turista iz različitih krajeva sveta.
Simbolično, ovaj događaj je na neki način i kulturni ujedinitelj dve Nemačke. Nakon pada Berlinskog zida, njegovi osnivači, u želji da izbegnu komercijalizaciju tehno muzike, sele elektronsku scenu mahom u Istočni Berlin, gde niču underground klubovi, pre svega smešteni u napuštenim fabrikama, zgradama, metro stanicama...
Jedan od najistaknutijih klubova te vrste je i Tresor. Kao što mu ime kaže, u početku se nalazio u trezoru banke, da bi nakon zatvaranja i kraće pauze promenio lokaciju i uselio se u bivšu toplanu. Njegova specifičnost je u tome što ničim ne podseća na main stream klubove. Sivi betonski zidovi, mračni hodnici, jedinstven miris i zaglušujuća buka možda ne zvuče kao najbolja preporuka, ali upravo to odstupanje od klišea je postalo njegov zaštitni znak. Trezor kao takav predstavlja produkt čiste energije Berlina i ljudi koji nenametljivo ali originalno pomeraju granice i ruše predrasude o Nemačkoj kakva je nekada bila, a istovremeno stvaraju novu sliku o zemlji koja je postala sinonim za mir, toleranciju i slobodu.
I to je upravo ta pobeda Nemaca, koji su uspeli da pomire naočigled nepremostive razlike i stvore grad bogate istorije i kreativne budućnosti, grad koji je postao atelje za najtalentovanije umetnike i arhitekte sveta, možda ne najlepši, ali svakako uvek izmami osmeh na lice kada u njega ponovo dođete i ostavi onaj osećaj u vama, da možda ne znate tačno kada, ali znate da ćete se sigurno vratiti da ga vidite bar još jednom. I to na kraju tako i bude… Osim što se ne završi na tom jednom…
Izdvajamo i preporučujemo odlazak u Berlin od 29.11.2012. do 03.12.2012.godine, jer agencija Jungle Travel tada organizuje put pod nazivom - Berlin Dan Republike, po ugledu na nekadašnji praznik. Smeštaj u centru grada, sa prevozom koštaće vas samo 115 eur. Ukoliko niste u mogućnosti da proslavite Dan Republike, sledeći polazak je za doček Nove Godine od 29.12.2012. do 04.01.2012. godine za samo 155 eur, cena uključuje smeštaj i prevoz.
(Vodič Jungle Travela - Jovan Andrijašević)
Simbolično, ovaj događaj je na neki način i kulturni ujedinitelj dve Nemačke. Nakon pada Berlinskog zida, njegovi osnivači, u želji da izbegnu komercijalizaciju tehno muzike, sele elektronsku scenu mahom u Istočni Berlin, gde niču underground klubovi, pre svega smešteni u napuštenim fabrikama, zgradama, metro stanicama...
Jedan od najistaknutijih klubova te vrste je i Tresor. Kao što mu ime kaže, u početku se nalazio u trezoru banke, da bi nakon zatvaranja i kraće pauze promenio lokaciju i uselio se u bivšu toplanu. Njegova specifičnost je u tome što ničim ne podseća na main stream klubove. Sivi betonski zidovi, mračni hodnici, jedinstven miris i zaglušujuća buka možda ne zvuče kao najbolja preporuka, ali upravo to odstupanje od klišea je postalo njegov zaštitni znak. Trezor kao takav predstavlja produkt čiste energije Berlina i ljudi koji nenametljivo ali originalno pomeraju granice i ruše predrasude o Nemačkoj kakva je nekada bila, a istovremeno stvaraju novu sliku o zemlji koja je postala sinonim za mir, toleranciju i slobodu.
I to je upravo ta pobeda Nemaca, koji su uspeli da pomire naočigled nepremostive razlike i stvore grad bogate istorije i kreativne budućnosti, grad koji je postao atelje za najtalentovanije umetnike i arhitekte sveta, možda ne najlepši, ali svakako uvek izmami osmeh na lice kada u njega ponovo dođete i ostavi onaj osećaj u vama, da možda ne znate tačno kada, ali znate da ćete se sigurno vratiti da ga vidite bar još jednom. I to na kraju tako i bude… Osim što se ne završi na tom jednom…
Izdvajamo i preporučujemo odlazak u Berlin od 29.11.2012. do 03.12.2012.godine, jer agencija Jungle Travel tada organizuje put pod nazivom - Berlin Dan Republike, po ugledu na nekadašnji praznik. Smeštaj u centru grada, sa prevozom koštaće vas samo 115 eur. Ukoliko niste u mogućnosti da proslavite Dan Republike, sledeći polazak je za doček Nove Godine od 29.12.2012. do 04.01.2012. godine za samo 155 eur, cena uključuje smeštaj i prevoz.
(Vodič Jungle Travela - Jovan Andrijašević)
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti