Budistički hram Wat Pha Luang Ta Bua ili hram tigrova je objekat osnovan 1994. godine s ciljem da se stvori siguran dom za sve napuštene i povređenje divlje životinje, a između ostalog i one opasnije kao što su tigrovi, leopardi i divlje svinje.
Hram se nalazi u Saiyok distriktu u provinciji Kančanaburi na zapadu Tajlanda nedaleko od granice sa Mijanmarom, nekadašnjom Burmom. Kroz razgovor sa volonterima saznao sam da je prvi tigar doveden 1999. godine još kao mladunče koje je izbeglo napad krivolovaca, ali je nedugo posle toga i uginulo, nakon čega su seljaci masovno počeli da donose napuštene tigrove u hram.
Hram se nalazi u Saiyok distriktu u provinciji Kančanaburi na zapadu Tajlanda nedaleko od granice sa Mijanmarom, nekadašnjom Burmom. Kroz razgovor sa volonterima saznao sam da je prvi tigar doveden 1999. godine još kao mladunče koje je izbeglo napad krivolovaca, ali je nedugo posle toga i uginulo, nakon čega su seljaci masovno počeli da donose napuštene tigrove u hram.
Većina primeraka pripada grupi indokineskih tigrova i u hramu se trenutno nalazi oko 140 jedinki. Mene je put u hram doveo iz Bankoka, odakle sam autobusom nakon dva sata vožnje i 130 km stigao u grad Kančanaburi, poznat po mostu na reci Kvaj. Odatle sam javnim prevozom otišao do pomenutog hrama i uz naknadu od 600 bahta (15 evra) uživao u druženju sa ovim opasnim macama.
Postoje priče da monasi i volonteri drogiraju životinje i da je zbog toga moguće boraviti u direktonom kontaktu s njima, međutim na treningu koji tigrovi imaju u popodnevnim časovima, uverio sam se da to nije istina. Tajna je u tome što im je hrana isključivo pržena i kuvana piletina, gde se izbegava sirovo meso koje bi verovatno pobudilo instikt i želju za ubijanjem, a samim tim postali bi opasni za okolinu.
Postoje priče da monasi i volonteri drogiraju životinje i da je zbog toga moguće boraviti u direktonom kontaktu s njima, međutim na treningu koji tigrovi imaju u popodnevnim časovima, uverio sam se da to nije istina. Tajna je u tome što im je hrana isključivo pržena i kuvana piletina, gde se izbegava sirovo meso koje bi verovatno pobudilo instikt i želju za ubijanjem, a samim tim postali bi opasni za okolinu.
Takođe sam saznao da se tačno prati životni ritam ovih maca i da je druženje moguće samo posle obilnog obroka, jer bi u protivnom neko od turista mogao postati taj isti obrok.
Osnivač hrama budistički monah Acharn Pusit je na pitanje da li je moguće da ove životinje budu puštene nazad u divljinu, odgovorio da bio one vrlo brzo uginule ukoliko bi se to desilo, jer nisu spremne da opstanu u divljini. One nemaju razvijene lovačke sposobnosti i verovatno bi vrlo brzo nakon puštanja uginule od gladi.
Osnivač hrama budistički monah Acharn Pusit je na pitanje da li je moguće da ove životinje budu puštene nazad u divljinu, odgovorio da bio one vrlo brzo uginule ukoliko bi se to desilo, jer nisu spremne da opstanu u divljini. One nemaju razvijene lovačke sposobnosti i verovatno bi vrlo brzo nakon puštanja uginule od gladi.
Takođe je rekao da u budućnosti imaju u planu da prošire prostor kako bi se životinje osećale još prirodnije i zadovoljnije, ali da budem iskren to me nije obradovalo jer sve izgleda kao jedan veliki cirkus gde turisti iz celog svijeta dolaze da bi napravili zadivljujuće fotografije kojima će se potom hvaliti prijateljima. Malo je onih koji gaje iskrenu ljubav prema ovim veličanstvenim životinjama.
Sve u svemu jedno predivno iskustvo koje pomaže razbijanju predrasuda kada su u pitanju priče o krvoločnim predatorima koji nemilosrdno ubijaju sve što im se nađe na putu! Preporučujem svima..
Sve u svemu jedno predivno iskustvo koje pomaže razbijanju predrasuda kada su u pitanju priče o krvoločnim predatorima koji nemilosrdno ubijaju sve što im se nađe na putu! Preporučujem svima..
(Teks i foto: Milan Kenjić, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.