Božićni vašari u Nemačkoj imaju dugu tradiciju. Najstariji je Štricelmarket u Drezdenu koji se ove godine održava 579. put, a najveći je u Nirnbergu. Svaki grad ima više Božićnih vašara, svake godine pojavljuju se novi, teme su različite, shodno tome i dekoracije, ali svi su posvećeni tradiciji i običajima.

Vašari počinju već u drugoj ili trećoj nedelji novembra i traju do gregorijanskog Božića (25. decembra), mada ima i onih koji traju sve do Božića po julijanskom kalendaru (7. januara).

Drezden važi za prestonicu Božića i božićnih manifestacija u Nemačkoj. Ukupno ima 12 Božićnih vašara, a najveći Štricelmarket je ujedno i najstariji u Nemačkoj.  Ime je dobio po tradicionalnom kolaču "štricel" koji se pravi sa makom.

Drezden ima i dugu tradiciju pravljenja kolača "štolen" (Christstollen) sa suvim grožđem. Prvi put "štolen" se pominje oko 1400. godine kao kolač za proslave napravljen od brašna, ovsa i vode, u skladu sa crkvenim običajem.

Nakon 1560. godine drezdenski pekari su poklonili vladaru Saksonije za Božić "štolen" težak 36 funti koji je do palate nosilo 16 ljudi. Taj običaj je zadržan do danas, pa tako centralna manifestacija u okviru Božićnog vašara je "Štolenfest" kada se ogroman kolač nosi od palate Cvinger do vašara i tamo seče i deli posetiocima.

Nemci vole da obilaze vašare po zemlji. Pored velikog broja turista, vašari su pre svega mesta na kojima se lokalno stanovništvo okuplja, druži i uz kuvano vino, kobasice i kolače uživa u zimi.

Najveća gužva na vašarima je kada su najniže temperature, jer tada je najbolje piti kuvano vino, koje se u Drezdenu služi sa cimetom, limunom i malo ruma, u staklenim ili keramičkim šoljama, ukrašenim u duhu praznika, koje se mogu i poneti kao uspomena.

Na bogato i zanimljivo ukrašenim tezgama prodaju se rukotvorine od drveta, stakla, keramike. Saksonija je posebno poznata po figurinama i vrlo zahtevnoj božićnoj dekoraciji od drveta sa mnoštvom detalja.

Nezaobilazne su i po nekoliko metara visoke drvene piramide sa figurama koje predstavljaju istorijske ličnosti ili likove iz bajki, scene iz Biblije ili poljske radove, a tradicija njihove izrade duga je više od dva veka.

Na svakom koraku prodaju se kobasice, slatke poslastice, postoji i specijalna Božićna pekara sa pecivima koja prave i najmlađi stanovnici Drezdena, tako da je sve posvećeno tradiciji, te nemojte očekivati da na vašaru u Nemačkoj pronađete kineske nudle ili američki hamburger.

Nemci vole da kažu da bez mirisa vašar nije živ, a mirisa je mnogo - od kobasica do cimeta i kada prošetate vašarom shvatite zašto Nemci ne jedu kod kuće.

"Srce Božića" u Drezdenu predstavlja Muzej narodne umetnosti - Jegerho. Nekadašnja kuća lovaca već 100 godina služi za izložbe posvećene Božiću. Tu je postavka jelki okićenih tradicionalnim ručno pravljenim ukrasima, a u svakom kutku žene vredno prave iste od vune, konca, papira.

Neobični su i vrlo kitnjasti lusteri iz oblasti planine Or, koje su po legendi, prvo počeli da izrađuju rudari. Rudari inače zauzimaju centralno mesto u božićnoj tradiciji Saksonije, a uz njih uvek idu anđeli koji su im "donosili svetlo".

Na spratu je postavka igračaka, već pomenutih piramida, figura rudara i anđela, maketa rudarskih naselja, i vrlo popularnih figura pušača koje ima svaka kuća u Saksoniji, a mnogi će se u toj pokrajini našaliti da je to miris saksonskog Božića.

U Erfurtu vašarom, pored Katedrale sveti Meri, posetioce će provesti Deda Mraz ili Sveti Nikolas, ukoliko im dozvole mnogobrojna deca koja žele da se slikaju sa njima i dobiju bombone i čokolade iz džaka.

Božićni vašar u Erfurtu za četiri nedelje poseti oko dva miliona ljudi, mnogi dolaze vozom iz Berlina i Minhena, prodaju se saksonski ukrasi od drveta, kolač sa đumbirom iz Nirnberga, ukrasi za jelku koje izrađuju duvači stakla, a mlade pokušavaju da privuku dodatnim sadržajima. Poslednjih godina razvio se trend da mladi posle posla odlaze i druže se na vašarima.

U glavnom gradu pokrajine Tiringije, poznatom pre svega po najdužem naseljenom mostu u Evropi, svake godine se pod zemljom organizuje izložba božićnih dekoracija. Ovogodišnja tema su božićne pesme, pa pored okićenih jelki i dekoracija za sto, u 24 niše nalaze se note i stihovi pesama koje se mogu i čuti u samom prostoru.

Prvo božićno drvo u Nemačkoj na trgu postavio je vlasnik knjižare Johan Vilhelm Hofman u Vajmaru 1815. sažalivši se na siromašnu decu jedne večeri uoči Božića.
On je izneo božićno drvo ispred svoje radnje i tako ispunio san mnoge dece da imaju svoje drvo. Od tada na tom istom trgu, ispred Gradske većnice i hotela "Elefant", svake godine se postavlja visoka bogato ukrašena jelka.

Organizuje se i niz programa, pre svega za najmlađe - koncerti duvačkih orkestara na balkonu većnice, horovi izvode božićne pesme, deci se pričaju bajke, a i najmlađi stanovnici Vajmara smišljaju svoj program.

Prozori Gradske većnice su oslikani kao stranice kalendara, te svakog dana vatrogasci popnu jedno dete koje zajedno sa Deda Mrazom otvori neki od prozora.

Posebna atrakcija u Nemačkoj su srednjovekovni vašari, gde uz zvuke srednjovekovne muzike posetioci mogu da se oprobaju u streličarstvu, popiju vino iz keramičkih krčaga, kupe srednjovekovne kostime, kožne torbice ili nakit sa detaljima koji asociraju na vreme vitezova.

Srednjovekovni vašar u Drezdenu je smešten na mestu gde su se nekada održavali viteški turniri, ali bolju atmosferu pruža zamak Vartburg u Ajzenahu, gradiću poznatom po tome što je u njemu Martin Luter preveo Bibliju na nemački jezik.

Do zamka se ide krivudavim putem uz planinu, goste usput dočekuju vitezovi, a kada stupe u zamak, vraćaju se kroz vreme - vitezovi oko vatre ispijaju vino, prodaju se vilenjačke kape i obuća, srednjovekovni kostimi, čarobnjačke kugle, lutajući svirači izvode srednjovekovnu muziku, a tu su i igre vatrom.

Zainteresovani u pratnji vodiča mogu da obiđu unutrašnjost zamka, a vrhunac večeri je koncert u bogato oslikanoj sali zamka.

Božićni vašari u Nemačkoj predstavljaju zapravo veliki biznis. Do mesta na vašaru nije lako doći, konkurencija među privatnim firmama je velika, a kvalitet prozivoda i dekoracija kućica su najvažniji pri odabiru ko će učestvovati na vašaru.