"Ovakvo interesovanje posetilaca dokazuje veliku turističku atrakciju Rimskog bunara koji je, nakon sedam godina, ponovo dostupan široj javnosti od 5. marta. U narednom periodu, moze se obići potpuno besplatno, svakog dana od 10 do 18 časova", rekao je v.d. direktora Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava", Nikola Kovačevic.

Ekipa portala MONDO među prvima je imala priliku da zaviri u neobično zdanje i saznala da niti je u pitanju bunar, niti su ga izgradili Rimljani.

Ovo preduzeće obavilo je čitav niz intervencija na sanaciji i obnovi elektroinstalacija. Postavljena je nova rasveta, a urađena je i nova ograda iznad okna bunara, zamenjene su metalne rešetke koje pokrivaju otvor i popravljena vrata na vrhu oba spiralna stepeništa.

Posetioci za sada mogu da vide samo površinski deo bunara, dok je spuštanje stepenicama do nivoa vode za sada još uvek nedostupno.

Rimski bunar izgrađen je u periodu obimne barokne rekonstrukcije Beograda u doba austrijske vlasti od 1717. do 1739. godine. Naziv Rimski bunar, koji je prvi put zabeležen u 19. veku, dobio je na osnovu verovanja da sam bunar potiče iz perioda rimskog Beograda.

Predstavlja delo značajne barokne arhitekture na ovim prostorima i u vreme kada je izgrađen bio je jedno od najboljih ostvarenja vojne arhitekture. Veruje se da je autor projekta Baltazar Nojman, najznačajniji arhitekta razvijenog baroka u Evropi.

Sam bunar predstavlja duplo umanjenu repliku bunara Svetog Patrika iz Orvijeta u Italiji. Građevina je do danas sačuvana u svom izvornom obliku.